ŠTA JE SOCIJALNA ANKSIOZNOST I ZBOG ČEGA JE TAKO ČESTA POJAVA?

Jeste li u frci kada treba da se nađete u društvu, poznatom ili nepoznatom, sve jedno?

Počinje li srce da vam ubrzano lupa kada pomislite da treba da odete na koncert među masu ljudi?

Da li se osećate kao da vas ljudi osuđuju za sve što kažete ili radite? Možda čak imate taj osećaj i dok šetate na ulici

Ako je odgovor da, niste jedini.

Postoji mnogo stvari koje mogu izazvati osećaje anksioznosti i stida. Bilo da se radi o društvenim mrežama ili ličnoj interakciji sa ljudima, većina ljudi doživljava ovu vrstu emocija. Socijalna anksioznost je kompleksna.

Dobra vest je da postoje načini da ih prevaziđete.

HAJDE MALO DA POPRIČAMO O TOME ŠTA JE SOCIJALNA ANKSIOZNOST

Socijalna anksioznost, poznata i kao socijalni anksiozni poremećaj, je osećaj anksioznosti u društvenim situacijama i uglavnom je uzrokovan strahom od negativnih društvenih osuda.

Većina nas ima – ili je imala – anksioznost zbog toga što će nas neko osuđivati, barem u određenoj meri. Ipak, kada ovi osećaji prerastu normalne granice, osoba koja ih doživljava može imati ozbiljne poteškoće u životu. Socijalna anksioznost nije bezazlena stvar.

Ako imate socijalni anksiozni poremećaj, imate anksioznost ili strah u određenim ili svim društvenim situacijama, uključujući:

• Upoznavanje novih ljudi.
• Nastup pred ljudima.
• Primanje ili upućivanje telefonskih poziva.
• Korišćenje javnih toaleta.
• Traženje pomoći u restoranu, prodavnici ili drugom javnom mestu.
• Upoznavanje novih ljudi.
• Odgovaranje na pitanja pred ljudima.
• Jelo pred ljudima.
• Učestvovanje u intervjuu.

Socijalna anksioznost nije limitirana samo na ljude koji pate od nje. U stvari, osećaji stida i srama često utiču na nas više nego što mislimo. Na primer, većina nas vrlo rado razgovara sa prijateljima. Međutim, mnogi od nas ne bi bili ok sa tim da ležerno priđu strancu, da se predstave i započnu razgovor.

Možda, takođe, volite da pevate u kolima ili pod tušem, ali pomisao da pevate u javnosti može da vas parališe. Isto tako, možda obožavate da plešete ispred ogledala, ali se ne osećate prijatno da plešete pred drugima na zabavi. To je socijalna anksioznost.

To je samo nekoliko primera u kojima nas ograničava strah od osude.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST SIMPTOMI

Socijalna anksioznost nije samo osećaj stidljivosti ili nelagodnosti u određenim situacijama, posebno kod dece. Nivo udobnosti u društvenim situacijama varira, u zavisnosti od osobina ličnosti i životnih iskustava. Neki ljudi su prirodno rezervisani, a drugi su otvoreniji.

Za razliku od svakodnevne nervoze, socijalna anksioznost uključuje strah, brigu i izbegavanje koji ometaju odnose, dnevne rutine, posao, školu ili druge aktivnosti. Poremećaj obično počinje u ranim do srednjim tinejdžerskim godinama, mada ponekad može početi kod mlađe dece ili kod odraslih.

Socijalna anksioznost ima svoje znake i simptome koji mogu uključivati:

• Strah od situacija u kojima možete biti negativno ocenjeni
• Brigu da ćete se osramotiti ili poniziti
• Intenzivan strah od interakcije ili razgovora sa strancima
• Strah da će drugi primetiti da izgledate uznemireno
• Strah od fizičkih simptoma koji mogu izazvati neugodnost, kao što su crvenilo, znojenje, drhtanje ili drhtav glas
• Izbegavanje činjenja stvari ili razgovora sa ljudima iz straha od sramote
• Izbegavanje situacija u kojima biste mogli biti u centru pažnje
• Anksioznost u iščekivanju aktivnosti ili događaja od kojih se osoba plaši
• Intenzivan strah ili anksioznost tokom društvenih situacija
• Analizu vašeg učinka i identifikaciju nedostataka u vašim interakcijama nakon društvene situacije
• Očekivanje najgorih mogućih posledica od negativnog iskustva tokom društvene situacije

Za decu, anksioznost u vezi sa interakcijom sa odraslima ili vršnjacima može se pokazati plakanjem, izlivima besa, lepljenjem za roditelja ili odbijanjem da govore u društvenim situacijama.

Socijalna anksioznost se ogleda i u fizičkim znacima kao što su:

• Rumenilo lica
• Ubrzan rad srca
• Drhtanje
• Znojenje
• Uznemireni stomak ili mučninu
• Teškoće u govoru
• Probleme sa hvatanjem daha
• Vrtoglavicu
• Osećaj praznog uma
• Napetost mišića

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I NJENI UZROCI

Stručnjaci ne znaju tačno zašto se socijalna anksioznost dešava, ali neravnoteža hemikalija u mozgu može igrati ulogu. Životni događaji mogu doprineti, kao što je istorija zlostavljanja ili odrastanje u domaćinstvu sa kontrolisanim stilom roditeljstva. Ali, malo je verovatno da će to biti jedini faktori, smatraju stručnjaci. Socijalna anksioznost je složenija nego što se na prvi pogled može učiniti.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I 10 KORAKA DA JE ADRESIRATE

Danas ću vam dati 10 koraka za prevazilaženje ovog stanja ali pre toga moram da vam kažem da ako je socijalna anksioznost deo vaše svakodnevnice, zapamtite da niste sami. Nažalost, ovo je uobičajena prepreka sa kojom se mnogi ljudi suočavaju u svojim životima.

Ovo ne mora zauvek biti tako. Možete razviti poverenje u sebe koje će vam omogućiti da konačno živite život baš kakav želite i zaslužujete. Evo kako:

1. UKLONITE PRETPOSTAVKU DA VAS LJUDI OSUĐUJU

Da li kada ulazite u prostoriju instinktivno osećate da vas drugi posmatraju i osuđuju? Da li automatski pretpostavljate da osoba koja vas je pogledala odmah kritikuje vaš izgled, šminku ili garderobu? Socijalna anksioznost vas čini da se tako osećate.

Iako je moguće da vas ljudi osuđuju, verovatno se to ne dešava. To je zato što su ljudi previše zauzeti sobom, svojim stvarima i previše su zauzeti razmišljanjem o sopstvenoj nesigurnosti.

Dakle, u svim onim trenucima kada ste sebe ubeđivali da vas neko osuđuje i kritikuje, verovatno niste bili u pravu – većina ljudi razmišlja samo i isključivo o sebi. 

2. NE REAGUJTE NA KRITIKE

Svi smo se našli u situaciji u kojoj nas je neko kritikovao. Osim ukoliko kritika nije zaista opravdana, ljudi koji osuđuju i kritikuju druge to čine zato što njima samima nešto nedostaje.

To može biti nedostatak samopouzdanja ili sreće u sopstvenom životu koji im daje osećaj neadekvatnosti i dovodi do toga da budu nesrećni ljudi koji kritikuju i oštro osuđuju ne sebe nego druge.

Njihovi umovi su toliko puni negativnosti da ta ista osećanja i reči projektuju prema vama. Neki od njih će želeti da se osećate poniženo i loše (isto kao oni), a drugi neće imati pojma da to rade jer su navikli na negativnost u životu i ne vide ništa drugo od nje. Dakle, nije svaka kritika konstruktivna i ukoliko vam neko kaže nešto što vam se ne dopada vaše je PRAVO da tu kritiku ne usvojite. Tako se smanjuje socijalna anksioznost.

NE PUŠTAJTE DA VAS (JAKO) POGAĐAJU NEGATIVNE REČI DRUGIH

Strah od osude je, u korenu, strah od odbacivanja. Dakle, kada ljudi kažu da im se nešto ne sviđa kod vas, da nećete ništa postići u životu ili da niste prava osoba za taj posao, to vidimo kao odbijanje i odbacivanje.

Da biste ovo prevazišli, shvatite da kritike ljudi nisu presude. One su jednostavno nečije mišljenje. Imamo izbor. Ili ćemo dozvoliti da tuđe mišljenje utiče na to kako vidimo sebe ili ćemo odlučiti da svako ima pravo da misli šta hoće i da i vi imate pravo da se sa tuđim mišljenjem ne složite.

Slušajte sebe jer je vaše mišljenje jedino koje je važno. Dakle, ako se nekome ne sviđa ono što radite, nosite ili ko ste… u redu je, sve dok se sami sebi sviđate.

Ako se i nađete u situaciji sa vas pogodi tuđa kritika najbolji lek je da popričate sa bliskim ljudima o tome što vam je rečeno. Videćete da svi koji vas vole misle potpuno drugačije i time možete smiriti svoj um i setiti se da je vaše mišljenje jedino važno.

4. NE TRAŽITE OD DRUGIH POTVRDE ZA SVOJE PONAŠANJE ILI POSTUPKE

Prečesto dajemo drugima moć nad tim kako se osećamo. Ako stalno pitate druge nešto tipa…

Da li izgledam dobro u ovome?

Da li sam ovo uradio kako treba?

Da li sam bila dovoljno dobra?

Da li sam dobro odgovorila na poruku?

to ukazuje da tražimo odobrenje i ljubav od drugih. Ono što nam je zaista potrebno je da sami sebi damo ljubav i dozvolu da radimo onako kako mislimo da je najbolje.

Odakle dolazi ovaj osećaj da drugi treba da potvrde ili opovrgnu naše postupke?

Sve potiče iz vremena kada ste bili dete. Kao dete, zavisimo od naših roditelja, čeznemo za njihovom ljubavlju i odobravanjem i naravno razvijamo se i napredujemo u njihovom društvu. Problem nastaje kada postajemo odrasli ali ne uspevamo da se prebacimo u „mod“ odrasle osobe. Ne shvatimo na vreme, da nam više ne treba odobravanje drugih i da naš opstanak na ovom svetu više ne zavisi od njih.

Kada ovo razumete možete početi da pravite promene u svom životu. Možete preuzeti odgovornost za sebe i osećanja koja vam nameće socijalna anksioznost.

5. ČESTO HVALITE SAMI SEBE

Dok kritika umanjuje naše samopoštovanje, pohvala ga povećava. Zato srećni ljudi često hvale i sebe i druge.

Kada hvalite sebe, podižete svoje samopoštovanje i razvijate ljubav prema sebi koja ne zavisi od odobravanja drugih. Štaviše, treba da znate da je najgora kritika na svetu koju možete dobiti vaša. Kada govorite negativne stvari o sebi, stvarate ograničavajuća uverenja koja snažno ometaju vaš život.

Isto tako, najbolja pohvala na svetu koju možete dobiti je vaša. To je zato što niko nema moć da ukloni tu pohvalu i ljubav od vas samih. Ako naučite da često hvalite sebe i koristite ljubazne, ohrabrujuće i nežne reči sa sobom onda ste na dobrom putu da promenite svoj život.

Dakle, od sada se posvetite stalnom hvaljenju sebe. Za svaku sitnicu koju uradite. Ako ste oprale i opeglale punu mašinu veša kažite sebi bravo! Ako ste uspele da ne odreagujete na teške reči koje vam je neko uputio – BRAVO! Ako ste same odvezle auto kod automehaničara i rešile problem 1000 bravo za vas!

6. PAZITE NA REČI KOJE GOVORITE SEBI

Kada ste u nekoj izazovnoj društvenoj situaciji, možda govorite sebi da se osećate nervozno, da ćete napraviti budalu od sebe, da vas ljudi osuđuju i da ne želite uopšte da budete tu gde se nalazite.

Ove negativne reči čine osnovu svega što ćete uraditi na tom društvenom događaju. Potrebno je da razumemo pravila po kojima radi naš um i da ponovo ispišemo tekst koji ćemo sami sebi govoriti.

Ovo možete i unapred da uradite. Napišite na papir koje misli želite da imate na poslovnoj prezentaciji, na proslavi 20 godina mature, na razgovoru za posao ili dok uzimate kredit u banci.

Zatim, kada osetite nervozu u interakciji sa drugima, recite sebi da niste anksiozni nego da ste, u stvari, veoma uzbuđeni. Zapamtite, naši umovi veruju u ono što im kažemo. U stanju uzbuđenja ponovite sebi rečenice koje ste pripremili i videćete kako se cela situacija menja u vašu korist. Socijalna anksioznost će se značajno umanjiti ovom vežbom.

7. RAZVIJTE SNAŽNIJU OTPORNOST

Ako dozvolite da negativne reči odjekuju u vama satima i danima nakon što su izrečene, izazivate ogromnu sumnju u sebe i kažnjavate se bespotrebno.

Nikome ne treba da dozvolite da ovako utiče na vas. Negativne situacije poput ove mogu uzrokovati da razvijete strah od budućih susreta sa tom osobom, što će vas dovesti do toga da izbegavate sve društvene situacije u potpunosti iz straha od potencijalne osude drugih.

Ova vrsta društvenog povlačenja može produžiti ciklus u koji vas je uvukla socijalna anksioznost, dovodeći vas do toga da se vaše samopoštovanje još više smanji zbog izolacije od društvenih iskustava.

Umesto toga, razvijte snažnu otpornost.

Recite sebi da vas drugi ne mogu osuditi ni za šta – samo vi imate mogućnost da osuđujete sami sebe. Ako vi mislite da ste pametni, lepi, zanimljivi, inteligentni i vredni – opet ponavljam – to je jedino mišljenje koje je bitno. Vežbajte ovo i govorite sebi lepe stvari jer vremenom to zaista postaje vaša druga priroda i menjate način na koji posmatrate sebe.

Kada vi zaista verujete u ono što mislite o sebi verovaće i svi koji se nađu u vašoj okolini.

8. NE UPOREĐUJTE SE SA DRUGIMA

Jedan od najvećih negativnih uticaja koji društveni mediji mogu imati u našim životima je nezdravo poređenje sa drugim ljudima. Bilo da ih lično poznajemo ili ih samo pratimo jer se divimo njihovim životima, ovo često dovodi do osećaja nesigurnosti i niskog samopoštovanja.

Isto tako, često smo zabrinuti zbog onoga što objavljujemo na društvenim mrežama jer brinemo šta će drugi misliti o nama. Tu je i problem broja lajkova, komentara i pratioca te je sa pravom nazivano „anksioznošću društvenih medija“.

Dok društveni mediji mogu biti odličan način da ostanete povezani sa prijateljima i porodicom, anksioznost zbog društvenih medija takođe može imati jaku vezu sa socijalnom anksioznošću.

Treba da znate da nezdrava poređenja mogu biti prisutna i u društvenim situacijama kada se srećete sa različitim ljudima. Na primer, oni koji osećaju da im nedostaju socijalne veštine u poređenju sa drugima imaju veću verovatnoću da ih socijalna anksioznost savlada.

Oni se upoređuju sa drugima za koje smatraju da su otvoreniji i energičniji u svojim interakcijama. Kao rezultat toga, mogu misliti da će drugima biti mnogo zabavnije biti oko njih, što ih dovodi do toga da se osećaju nesigurno i da žive u strahu od odbijanja.

Postoje i mnogi drugi faktori koje ljudi koriste da bi se poredili sa drugima, kao što su privlačnost, uspeh i bogatstvo, kilaža, broj dece ili fakultetskih diploma – da spomenem samo neke. Međutim, nikada nećete smatrati potrebnim da se poredite sa drugima kada ste zadovoljni onim što jeste.

9. SHVATITE DA NIKO NIJE SAVRŠEN

Ne zavidite onima koji izgledaju savršeno. Kao prvo, savršeni ljudi čak i ne postoje. Ali što je još važnije, i prilično iznenađujuće, oni su obično najusamljeniji i nesrećniji od svih nas.

To je zato što su često toliko zabrinuti za ono što drugi misle o njima da se nikada ne opuštaju, ne zabavljaju se i ne žive životom kakav istinski žele.

Ljudi osećaju povezanost sa onima koji su im slični. To znači da obično biramo da se okružimo ljudima koji dele naše ranjivosti jer nam to omogućava da se osećamo prihvaćeno. Suprotno tome, kada sretnemo nekoga ko izgleda savršeno, ponekad se osećamo kao da nemamo ništa zajedničko ili da nemamo način da se povežemo sa njima.

Zato prihvatite činjenicu da niko nije savršen. Svi mi pravimo greške tokom života, i to je ono što nas čini ljudima. Znajte da ljudi koji vas vole ne očekuju da budete savršeni. Ovo saznanje olakšava da se nosite sa osećanjem brige koju socijalna anksioznost nosi sa sobom.

Najvažnije, trebalo bi da volite sebe dovoljno da ne očekujete i od sebe da budete savršeni.

10. DOVOLJNI STE

Zajednički faktor koji imaju svi ljudi koje pritiska socijalna anksioznost je osećaj da oni nisu dovoljni. U nekom trenutku svog života, ovi ljudi će naučiti da nisu bili dovoljno dobri, nisu dovoljno lepi, nisu dovoljno talentovani ili uspešni da bi bili voljeni i prihvaćeni bezuslovno.

Međutim, to jednostavno nije tačno.

Istina je da ste dovoljni – uvek ste bili i uvek ćete biti. Istinsko verovanje da ste dovoljni je najbolji način da povećate svoju ljubav prema sebi i eliminišete ograničavajuća uverenja i uticaj koji ima socijalna anksioznost.

Sada kada znate korake za prevazilaženje socijalne anksioznosti, krajnje je vreme da ih primenite u praksi i počnete da doživljavate nova prijateljstva i poznanstva koja bi vam mogla promeniti život.

Prevazilaženjem socijalne anksioznosti, postajaćete sigurniji i srećniji iz dana u dan.

Ljudi koji prevaziđu socijalnu anksioznost takođe često postaju društveniji, jer više ne osećaju potrebu da se povlače iz društvenih interakcija. Ovo može dovesti do otkrivanja ispunjenijih odnosa i uživanja u društvenijem načinu života.

Dakle, opustite se, možda vas na sledećoj zabavi čeka nova ljubav, nova najbolja prijateljica ili poslovni partner.

Sve je moguće! Ako vam na ovom putu treba pomoć, PIŠITE MI.

S ljubavlju,

Ivana