Simptomi anksioznosti i kako je se rešiti
Zašto je važno voditi računa o svom raspoloženju?
Kako se rešiti anksioznosti? Kako eliminisati strah? Kako smanjiti svakodnevni stres? To su teme o kojima danas pričamo. Pa hajdemo!
Kada ste dobro raspoloženi, vaše telo je u stanju ravnoteže u pogledu raznih bio hemikalija koje prolaze kroz njega i sve one imaju svoje specifične funkcije koje pomažu u održavanju vašeg tela u top stanju.
Kada ste potišteni, tužni ili depresivni, vaš um je u negativnom stanju te imate loša osećanja koja izbacuju iz ravnoteže bezbroj hormona i bio hemikalija vašeg tela a kao rezultat, ono više ne funkcioniše kako bi trebalo.
Čak i najopušteniji ljudi na svetu s vremena na vreme dožive anksioznost i nervozu. To su ona dosadna raspoloženja od kojih ne možete pobeći. Količina oslobođenih bio hemikalija u mozgu određuje snagu kojom doživljavate ova osećanja – što je veća njihova zapremina, to je osećaj anksioznosti, nervoze ili stresa jači.
U idealnom svetu, blaga do intenzivna anksioznost bi trebala da traje samo kratko. Međutim, mi, na žalost, ne živimo u idealnom svetu te anksioznost kao negativan osećaj prati mnoge ljude tokom dugog vremenskog perioda.
Umerena anksioznost je dobra, DOBRA! Iako mislite da sam poludela, bez male doze anksioznosti ljudska rasa verovatno ne bi opstala ovako dugo. Anksioznost ima veoma funkcionalnu ulogu u našim životima. Pomaže nam da ostanemo fokusirani na stvari u životu na koje moramo obratiti pažnju.
Jedini put kada zaista morate da brinete o količini anksioznosti je kada je doživljavate previše i predugo. Tada ona može postati osnova za povećan rizik od srčanog udara, oslabljen imunitet ili bilo koje stanje u kome je vaše telo ugroženo i ne funkcioniše kako treba.
Doživljavanje anksioznosti, stresa ili straha je takođe poznato kao urođen odgovor na situacije u kojima treba da se borimo ili da bežimo koliko nas noge nose.
Nekoliko stvari se dešava u trenutku kada se osećamo anksiozno, kada smo u strahu ili stresu: simpatički nervni sistem postaje pre aktivan, puls se povećava, počinjemo da dišemo brzo i plitko, mišici postaju napeti spremni za akciju, krv se preusmerava u mišiće ruku i nogu a svi ostali sistemi u telu se momentalno gase, poput sistema varenje ili reprodukciju – nisu nam potrebni ako nas juri medved a mi moramo da se izbavimo iz te situacije.
Ali oprez! Iste fizičke reakcije se dešavaju bez obzira da li smo ZAISTA suočeni sa medvedom ili samo sa šefom koji nam ide na živce svaki put kada nam zapreti otkazom ili smanjivanjem plate.
Zamislite nekoga od vaših davnih predaka kako nonšalantno šeta šumom, kada odjednom pred njega iskoči gladni sabljasti tigar sa ne baš lepim namerama. Trenutni odgovor vašeg pretka je da se bori ili da pobegne sa lica mesta kako bi sačuvao svoj život. Njegovo telo u sekundi biva preplavljeno čitavim nizom hemikalija koje ga pripremaju za jednu ili drugu akciju. Nakon što se spasi, hormoni koji su preplavili njegovo telo prestaju da se luče i njegovo telo se vraća u normalno stanje.
Reakcija borba ili beg je bila veoma korisna našim precima jer im je omogućavala da prežive u svetu punom predatora i opasnosti. I nama je danas korisna kada shvatimo da kamion ide pravo na nas ili kada nam preti neka druga direktna opasnost. Bežimo ili se borimo.
Međutim, u savremenom svetu u kome danas živimo, potpuno smo zaboravili da imamo urođenu sposobnost da isključimo hormone stresa kada prođe izazovna situacija jer imamo osećaj da smo konstantno napadani ili da konstantno bežimo da li od šefa na poslu, od žene ili muža, od društva u kome živimo, od obaveza, od odgovornosti.
Nažalost, biohemikalije poput adrenalina ili kortizola koje telo luči da nam pomogne u izazovnim situacijama na kraju oštećuju naše telo i imuni sistem ako nastave da se luče tokom dužeg vremenskog perioda.
Danas ne srećemo gladne medvede i lavove po ulicama, ali imamo zahtevne šefove, nasilnike svuda oko nas, finansijske i emotivne probleme – što su sve savremeni ekvivalenti divljim, gladim životinjama.
Međutim, naučeni smo da puštamo svoja osećanja da rastu i nagomilavamo ih unutar sebe, retko im dozvoljavajući da se ispolje. Ovo nije dobro, jer imamo telo koje je puno adrenalina spremno za akciju, ali mi ne radimo ništa. Ovo je kao da nogom stiskate papučicu gasa i kočnicu u isto vreme – motor vam se vrti i ne ide nikuda. Rezultat: veliki kvar i slom.
KAKO OVO REŠITI?
Za koju god temu da mislite da bi vam dobrodošlo stručno savetovanje zapamtite da proces hipnoterapije donosi niz pozitivnih promena ne samo u umu nego i u vašem telu, jer ono ponovo uči da se opusti, relaksira i izbaci nakupljeni stres.
Hipnoterapija ne leči bolesti i nikada je ne treba posmatrati kao lek. Ona pomaže da se promeni način razmišljanja i osećanja, kao i način na koji vaše telo reaguje u određenim situacijama. Otklanjanje stresa samo po sebi može da smanji ili eliminiše tegobe povezane sa stresom.
Iako često ne znate kako da se nosite sa stresom, anksioznošću ili strahom, to ne znači da ne možete ništa da uradite povodom toga. U stvari, možete naučiti veoma važnu lekciju od svojih predaka.
Nakon bilo kakvog naleta aktivnosti koja je rezultat stanja „bori se ili beži“, vaš predak bi verovatno potražio tiho i bezbedno mesto gde bi odvojio vreme za odmor, spavanje i regeneraciju – možda čak i kroz trans stanja.
Time bi se njegov um smirio. Dok mu se smirivao um, posledično bi se telo oslobodilo sve napetosti iz mišića i smanjile bi se biohemijske reakcije. Prosto rečeno, on bi se opustio.
KLJUČ ZA BORBU PROTIV ANKSIOZNOSTI, STRESA ILI STRAHA JE OPUŠTANJE
Način na koji telo reaguje kada se opustimo je skoro isti kao kada uđemo u duboko opušteno stanje. Najčešće se otkucaj srca usporavaju, brzina disanja se usporava i ono postaje dublje, mišići celog tela postaju manje napeti, krv se ravnomerno raspoređuje po celom telu, sistemi u telu se sinhronizuju…
ZAPAMTITE: uvek ćemo imati stresne periode u životu i svi ljudi ih imaju. Važno je kako ćemo se nositi sa anksioznošću i strahom, ali ako nađete vreme u toku dana da se opustite, možete značajno smanjiti negativne efekte dugoročne anksioznosti.
Toliko za danas. Kao i uvek, PIŠITE MI. Čitamo se brzo!
