KAKO DA POSTAVIŠ ŽIVOTNI CILJ KOJI TE PLAŠI?
Šta je tvoj životni cilj?
Da li je dovoljno velik?
Šta radiš da on postane stvarnost?
Za mnoge ljude, odgovor je jedno veliko „ništa“. Previše su uplašeni da naprave prvi korak jer sledeći još nije na vidiku. Razmisli… kada se osećaš najbolje? U kojim trenucima života si najispunjenija? Kada misliš da ti je svet pod nogama?
ONDA KADA USPEŠNO POSTIGNEŠ ONO ŠTO SI ZAMISLILA!
Nije važno da li je tvoj cilj bio da izgubiš 5 kilograma, uštediš 200 eura, položiš ispit, ostaviš cigarete ili se prosto samo dobro naspavaš. Ali tek kada postigneš nešto veliko, nešto što je na prvi pogled nemoguće – tada se dešava ona navala adrenalina i oksitocina koja te čini euforičnom i koja traje danima!
Da bi se ovaj efekat desio mora se ostvariti nešto izvanredno. Drugim rečima, tvoji ciljevi moraju da te malo plaše. Ako to nije slučaj, ne sanjaš dovoljno velike snove.
Kako se postavljaju VELIKI CILJEVI? Ono toliko ludi ciljevi koji mogu da promene svet. Kako se sanjaju veliki snovi koji te plaše?
ŽIVETI STRASNO JE NAČIN ZA POSTAVLJANJE VELIKIH CILJEVA
Ljudi imaju duboko ukorenjenu potrebu za rastom. Zbog toga je trud nagrada za uspešne ljude. Ulaganje napora nije cilj. Rast je cilj. Svrha svih velikih ciljeva je da ti rasteš. To je igra koju igramo svi. To je putovanje na koje ideš. Dakle, radi se o strastvenom životu.
Bez obzira da li želiš da promeniš svet, podržiš člana svoje porodice na njegovom putu ili da bar malo pozitivno utičeš na potpune strance, postoje neke stvari koje su ključne i neprocenjive.
PREDNOST I POSEBNOST VELIKIH CILJEVA
Prvi korak je poluga: moraš otkriti šta je TEBI najvažnije. Šta je ono što će te naterati da se posvetiš promeni. Ono što tvoj cilj pretvara u MORAM, iz TREBAM.
Znaš, „TREBALO BI“ izgovaramo kada nam je život lak. Kada kažemo „MORAM“ to činimo bez obzira na sve.
Koja je razlika između potrebnog i obaveznog? RAZLOZI. Razlozi su na prvom mestu, odgovori su na drugom mestu. Ako imate dovoljno snažno „zašto“, možete učiniti sve. To je vaša poluga. Moje „zašto“ je došlo do mene kroz veliki životni problem. I naravno da tvoje zašto nije uvek jasno vidljivo i očigledno. Možda moraš da kopaš malo dublje.
Zapitaj se: „Šta mogu da učinim da svetu dodam malo više vrednosti?
Šta ja imam da ponudim?
Da se ne plašim neuspeha šta bih najviše želela u životu?”
Ono što ispliva kao ideja iz ovih pitanja je tvoj veliki životni cilj.
Razlika između mora i treba je život koji želite i život koji imate. Svi u životu dobijamo ono što tolerišemo: u karijeri, odnosima i svakodnevnom životu. Ali možemo ODLUČITI da imamo višu svrhu u životu. Kada sve što radimo povežemo sa tom svrhom, postizanje naših ciljeva u životu više nije stvar IZBORA već postaje nešto što MORAMO da uradimo, ili ćemo zauvek žaliti što nismo.
PITANJE „KAKO“ VAS KOČI U POSTIZANJU CILJA
Šta sprečava ljude da ostvare svoje snove? Ograničavajuća uverenja. A šta je uverenje? Ništa drugo do osećaj sigurnosti u nešto.
I da, svi mi možemo biti potpuno sigurni u stvari koje nisu istinite.
Većina naših loših uverenja nemaju nikakve veze sa stvarnošću, već nas čine nesigurnim. Ispunjavaju nas sumnjom i strahom i sprečavaju nas da preduzmemo neku akciju. Teraju nas da se pitamo KAKO (ćemo nešto postići) a u stvari treba da se pitamo ZAŠTO (nešto želimo da postignemo).
Kada se stalno pitamo kako da nešto uradimo – na potpuno smo pogrešnom putu ostvarivanja svojih velikih ciljeva. Ako je cilj dovoljno veliki, ako nikada niste uradili ništa ni slično, tvoj um će te podsvesno prevariti da misliš da to ne možeš da uradiš. Pošto ne znaš kako um stvara nesigurnost. Najuspešniji ljudi ne počinju od kako jer niko ne zna kako. Mnogi uspešni ljudi nemaju pojma šta rade!
Kada su tvoje ŠTA i ZAŠTO dovoljno jaki, nivo sigurnosti u tvom nervnom sistemu će ti pomoći da postigneš svoj cilj i inspirišeš druge da ti se pridruže.
Vrlo retko samo jedan čovek ima moć da promeni svet. Pojedinci mogu da budu nosioci promene, ali da bi se velika promena dogodila potreban je tim – armija ljudi. Zato pazi da ti se ne podvuče pitanje kako. Neka tvoje šta i zašto bude toliko jako da stvara sigurnost u tvom telu.
A ako ne znaš kako da počneš, samo počni!
MALI USPEH HRANI MOMENTUM VELIKOG
Da li si ikada čula frazu: „Bogati postaju bogatiji, a siromašni sve siromašniji?“ Ne mislim nužno samo na finansije. Mislim na činjenicu da srećni ljudi imaju tendenciju da postanu srećniji. A isto važi i za tužne ljude. Postoji i termin za to: „Ciklus uspeha“.
Ostvarivanje tvojih životnih ciljeva počinje semenom (željom) koje ima potencijal. A ti, verovala ili ne imaš neograničen potencijal. Ipak, rezultati većine ljudi to ne odražavaju jer oni jednostavno ne veruju u sebe.
Ako nisi sigurna da će nešto funkcionisati, ne preduzimaš ništa jer ne misliš da ćeš dobiti rezultate. Onda počneš da se pravdaš kako si eto pokušala ali nije uspelo. Ovaj scenario nije baš idealan.
Kako tvoje verovanje u neku ideju ili cilj postaje sve slabije, logično preduzimaš malo ili nimalo akcije, dobijaš sve lošije rezultate, čime samo hraniš svoje prvobitno uverenje da nećeš uspeti. Ovo ograničava tvoj potencijal, smanjuje tvoju akciju i rezultira beskonačnim ciklusom pokušaja i razočarenja.
Ali, dobra vest je da isto ovo funkcioniše i na drugi način…
Kada stvoriš sigurnost, ne lažni optimizam, već́ istinsku sigurnost u svojoj srži, koristiš ogroman potencijal i kreiraš velike akcija, što znači da postižeš rezultate. Što više „malih“ uspeha napraviš u danu, nedelji, mesecu, što više vežbaš ovaj proces to više potvrđuješ svoje uverenje da nešto možeš da postigneš ili uradiš i stvara se uzlazna spirala.
Možda se pitaš kako možeš da budeš sigurna u nešto što nikada ranije nisi uradila.
Uzmimo, na primer, sportiste. Da li si ikada gledala košarkaša koji šutira iz slobodnog bacanja ili fudbalera koji izvodi korner, a i pre nego što je izveo udarac jednostavno znaš da će promašiti? To je zato što se oseti nesigurnost u njihovoj fiziologiji, odnosno njihov govor tela odaje nesigurnost.
KAKO SE STVARA SIGURNOST?
Prvo u svom umu proizvedi živopisan, jasan i emocionalno stabilan rezultat. Naš mozak ne zna razliku između maštanja i stvarnosti.
Isto tako i ti treba da u svom umu vežbaš ono što želiš da postigneš.
Ako je tvoj cilj da istrčiš maraton, pored redovnih treninga mišića moraš vežbati i svoj um tako što ćeš zamišljati momenat prolaska kroz cilj. U najsitnije detalje ga zamisli.
Koliko će teški i umorni tvoji mišići biti kada budeš na kilometar od cilja? Kakvu ćeš reakciju imati u telu kada ti se linija cilja stvori pred očima. Sa kojim žarom ćeš pretrčati poslednjih 100 metara iako ti se celo telo raspada? Šta će ti proći kroz misli kada tvoje stopalo konačno dotakne liniju cilja? Šta ćeš prvo uraditi kada konačno uspeš? Koga ćeš tražiti pogledom po gledalištu? Šta ćeš videti u njihovim očima i kako ćeš se zbog toga osećati?
Ako imaš želju da postaneš javna ličnost – vežbaj svoje nastupe u glavi. Zamisli scenu, zamisli kako izlaziš na nju sa samopouzdanjem i odlučnošću da će tvoj nastup biti nešto najbolje što je svet ikada video. A onda tu sliku vežbaj mentalno dok ne postane baš to – najbolji performans ikada.
Ako želiš da daješ intervjue na televiziji ili podkastima zamišljaj se u toj situaciji. Zavali se na stolicu i zamisli da pored tebe sedi voditelj koji postavlja pitanja na koja ti sa lakoćom odgovaraš dok zračiš znanjem i umećem pravog stručnjaka. Bukvalno odgovaraj na sve što te zamišljeni voditelj pita! Vežbaj mentalno svoju retoriku i kada pomisliš da si super, reci svom voditelju da te pita nešto škakljivo i teško. I opet vežbaj odgovore dok ti odgovaranje na pitanja ne postane druga priroda. Šta misliš kako će izgledati tvoji budući intervjui ako si se ovako dobro pripremila mentalno?
Ovo može da se primeni na bilo šta. Bilo koju ideju da imaš u glavi možeš je zamišljati sve dok ne postane savršeno jasna slika u kojoj si postigla svoj cilj.
Kada stvaramo mentalne slike naših ciljeva u glavi, luče se hormoni sreće i uzbuđenja bez obzira što se to ne dešava stvarno. Što više umom vežbamo svoje ciljeve oni nam postaju sve realniji i sve bliži.
Jer onoga dana kada se zaista nađemo u situaciji da konačno budemo blizu cilja, nećemo se prepasti, nećemo odustati i nećemo se predati nego ćemo juriti ka njemu znajući kakva nas emocionalna nagrada na kraju čeka.
Tako se postižu VELIKE STVARI.
Vidiš, nije tako teško nemoguće učiniti mogućim. Sve je stvar mentalne vežbe. Ako ti treba pomoć na ovom putu tu sam.
PIŠI MI.
S ljubavlju,
Ivana
