ZAŠTO JE BITNO DA SE OSLOBODIŠ STRAHA?

 

Zamisli, na trenutak da si se probudila, prevrnula se na drugu stranu kreveta i ugasila alarm kako bi započela rutinu novog dana. Ustaneš i napraviš doručak koji jedeš svako jutro. Pomisliš da bi mogla da odeš na kafu u novi kafić koji se pre par dana otvorio u blizini ali… ne. Obučeš se i kreneš istim putem do istog posla na kojem si već godinama.

Posle dugog dana borbe sa svakodnevnim obavezama, vratiš se kući umorna i sručiš se na svoj udoban kauč ispred televizora. Gledaš iste emisije. Onesvestiš se oko ponoći sa upaljenim ekranom.

I tako svaki dan jer razmišljaš sad će vikend, da predahnem i odmorim dušu. I za vikend ideš u iste kafiće, družiš se sa istim prijateljima, naručuješ ista jela i pre nego što se okreneš nedelja je uveče. Vreme je da se ceo proces ponovi.

Mrziš ponedeljak.

Strah te savladao. Strah od napuštanja. Strah od novih stvari. Strah od neizvesnosti. Strah šta će biti ako ovako nastaviš svakog dana.

Osećaš se iscrpljeno. Nemaš motivaciju ni volju. Pitaš se gde je sve krenulo nizbrdo. Više se ništa novo ne dešava, a ne možeš ni da se setiš kada si poslednji put zaista uradila nešto važno ili savladala neku novu veštinu. Osećaj radosti, uzbuđenja i blage tenzije kada se upustiš u nešto novo si potpuno zaboravila.

 

NISI JEDINA KOJA SE OVAKO OSEĆA

 

Kada sam bila klinka, sećam se da sam imala noćnu moru koja se ponavljala. Bila sam u zatvoru, a moje zatvorsko zaduženje je bilo pravljenje zida od lego kockica. To je bio moj posao do kraja života.

Morala sam da pronađem svaku kombinaciju svih mogućih oblika, boja i brojeva, i ako bih slučajno pogrešila, morala bih da počnem iznova. Ništa drugo samo lego kockice. Nije bilo izazova. Samo ponavljanje jedne te iste radnje koja je delovala kao večnost.

U svakom slučaju, svake noći bih u lokvi znoja budila mamu i buncala o kockicama i zidu – parališući strah. Ništa nije razumela a ja nisam shvatala zašto me taj san toliko plaši.

 

 

STRAH (SAN) POSTAJE JAVA

 

Premotaću nekoliko decenija unapred. U jednom periodu života sam upala u kolotečinu. Iste stvari, isti ljudi, ista rutina, dan za danom. Isti poslovi, duga putovanja, još duži dani, isti vikendi. Nije se čak ni radilo o tome da ne volim svoj posao, prosto moj život se pretvorio u dosadnu rutinu, bez izazova, bez uzbuđenja, bez straha, bez ičega.

Jednog dana sam se probudila sa mišlju koja me je uplašila — Kada se moj život završio? Noćna mora sa lego kockicama se manifestovala u stvarnom životu. Strah me celu obuzeo.

Bože dragi.

Sigurnost moje zone komfora bila je ono što je kočilo moj rast i moju sreću. Shvatila sam da je udoban život jedna od najvećih prepreka našem rastu a ipak, naša tela za njom najviše žude. Koliko god bilo neprijatno i neprirodno iskočiti iz zone komfora, koristi drastično nadmašuju početnu nelagodu. Jednostavno je ponekad teško videti drugu stranu.

Pojedinačni postupci napuštanja zone komfora se mogu razlikovati od osobe do osobe – bilo da se radi o napuštanju posla, putovanju u stranu državu, priznanja da nekoga volite ili jednostavnog čina poput naručivanja drugačijeg jela u restoranu.

Daću ću vam konkretne razloge zašto je napuštanje vaše zone udobnosti i prevazilaženje straha izuzetno važno za vas, i zašto nećete zažaliti jednom kada to učinite.

 

 

1. RAZVOJ NAS KAO OSOBE DOLAZI IZVAN ZONE KOMFORA, POSEBNO IZ NEUSPEHA

Svi smo mi promašaji – barem najbolji od nas. 

J.M. Barrie

 

Počnimo sa osnovama.

Ljudi imaju tendenciju da zaborave da su borba i nelagoda mesto gde se odvija RAST. Sećaš li se kada si bila dete kako je svaki dan bio izazov? Roditelji su te nagovarali da pokušavaš nove, zastrašujuće stvari koje nisi želela da radiš, poput hodanja, vožnje bicikla, odlaska u vrtić, supe od brokolija. Strah je bio konstantan. U nečemu si uspevala, u nečemu nisi ali si u svakom slučaju sve vreme rasla.

Negde usput, roditelji su prestali da te teraju da radiš nove stvari, a nove odgovornosti su dodale još jedan sloj haosa u tvoj život, primoravajući te da se povučeš u udobnu rutinu kako bi postigla neki oblik stabilnosti.

Podsvesno, mi posmatramo „učenje“ kao fazu koja se dešava samo kada smo deca. To je smešno. Proces učenja se nikada ne završava i uvek postoji prilika za rast, bez obzira u kojim si godinama ili u kakvoj životnoj situaciji. Bez obzira koliko je tvoj straj od promene jak.

Ne volimo da pokušavamo nove stvari jer se bojimo neuspeha, ali jako je važno da shvatimo da neuspeh nije kraj puta, već početak. Učimo i dobijamo više od neuspeha nego od uspeha.

Bez obzira da li uspeš ili ne uspeš u onome što si zamislila, iskustvo koje stekneš u procesu je sto puta vrednije za tvoj rast nego gledanje Netfliksa po ceo dan.

 

2. OTKRIĆEŠ STRASTI ZA KOJE RANIJE NISI IMALA POJMA DA POSTOJE

Ljudi često traže nove hobije koji će im ispuniti život strašću, ali mnogi ne samo da se plaše da isprobaju nove stvari, već i ne znaju gde da traže. Provlače se kroz svoju dnevnu rutinu, nadajući se da će nešto novo iskočiti niotkuda i spasiti ih od dosade.

Izvinjavam se što ti rušim sneška, ali to se neće dogoditi. Ništa ti neće pasti u krilo sa neba. Moraš sama da tražiš. Moraš sama da prevaziđeš svoj strah od nepoznatog.

Ne samo da će ti napuštanje zone komfora pomoći da se baviš stvarima koje si oduvek želela da radiš, već ćeš otkriti i druge stvari za koje nikada nisi ni znala da ti se možda dopadaju.

Kada sam bila u jednoj od minus faza u životu i u jednom od mojih mračnijih i usamljenijih trenutaka (ne pitaj), shvatila sam da moram da napišem svoja osećanja na papir, samo da bih izbacila neke emocije iz srca. Nisam ni znala da sam u tom trenutku otkrila svoju strast za pisanjem.

Kada sam odlučila da ću da pokrenem svoj privatan posao nisam ni znala da mi treba tamo neki marketing. Danas je to jedna od mojih najvećih strasti.

A kada sam shvatila da moram da snimam videe za društvene mreže bila sam prestravljena. Danas mi je to jedan od omiljenih aspekata posla.

Ima još ovakvih stvari koje su bile obojene ogromnim količinama straha ali ni za jednu od njih nisam imala pojma da me zanimaju i da ću biti presrećna dok ih radim. Svi ovi novootkriveni hobiji proizašli su iz jedne jedine stvari, potrebe da zapišem ono što me muči.

Bez obzira koliko želiš da veruješ da nisi spremna, da se to ne može, da niko u tome nije uspeo… čekanje te nikuda neće dovesti. Čim napustiš svoju zonu komfora, iznenadićeš se kako stvari počinju da se slažu i dolaze na svoje mesto. Čim prevaziđeš imaginarni strah u glavi.

 

 

3. IMAĆEŠ OTVORENIJI UM I VIŠE RAZUMEVANJA ŠTO ĆE TE UČINITI MUDRIJOM I PAMETNIJOM

Život je pun potpuno različitih i jedinstvenih ljudi, ali kada se zaglavimo u istoj rutini, težimo ka ljudima koji su nam slični. Kada si okružena istim ljudima, koji dele ista mišljenja o svemu, dobijaš konstantn potvrdu da si uvek upravu. Počinješ da misliš da je tvoj način razmišljanja isti kao i razmišljanje svih ljudi na planeti. (Treba ti primer? Pogledaj bilo koju političku stranku ikada.)

Napuštanje udobnosti okruženja ljudi na koje si navikla uvešće te u različite načine razmišljanja, što će dovesti ne samo do boljeg razumevanja razlika, već i do dubokog uvažavanja.

Ovo može biti sasvim drugačija vrsta neprijatnosti, ali sledeći put kada neko ko ima mišljenje sa kojim se ne slažeš, umesto da odmah pokušaš da ga ubediš u svoju stranu argumenta, pokušaj da razumeš kako je došao do tog razmišljanja. Ceo novi Kosmos će ti se otvoriti pred očima.

Svi mi prikupljamo svoja mišljenja iz bogate mreže iskustava i hiljada varijabli, ali ponekad smo skloni da razmišljamo o mišljenjima drugih ljudi crno-belo. Svako ima razlog zašto razmišlja na način na koji razmišlja, od kojih su mnogi mnogo dublje ispod površine nego što bi u početku mogla da vidiš.

Otvaranje uma za kulturna gledišta drugih ljudi i razumevanje na čemu se zasnivaju njihove ideologije (za razliku od pokušaja da potvrdiš svoja već uspostavljena uverenja) je prvi korak ka sticanju mudrosti koja se odnosi na sve ljude.

 

 

4. DOBIĆEŠ JASNOĆU

Kada smo stalno u svojim rutinama, kada gledamo iste emisije, idemo na ista mesta ili koristimo iste aplikacije, skloni smo da isključimo mozak a da to čak i ne primetimo. Iznenadila bi se koliko jasnije funkcioniše tvoj um kada jednostavno isključiš telefon, TV ili laptop i odeš da istražuješ nešto novo.

Tvoj mozak tek tada zapravo počinje da radi.

 

5. POSTAĆEŠ SAMOUVERENIJA I DRUŠTVENIJA OSOBA

Razgovor sa strancima je često aktivnost koja izaziva ogromne količine straha i anksioznost kod ljudi. Stalno se plašimo da će nas drugi osuđivati ili da ćemo pogrešnoj osobi reći pogrešnu stvar.

Prvo, da ti kažem, svi se osećamo isto. Sama ta misao mi je pomogla da postanem društvenija osoba bez brige o posledicama „neuspelog razgovora“.

Interakcija sa ljudima sa kojima obično ne bi komunicirala je odličan način da izađeš iz svoje zone komfora. Daj kompliment nekome koga ne poznaješ. Šta je najgore što se može dogoditi?

Kada provodiš vreme istražujući nove aktivnosti i radeći stvari prvi put, samopouzdanje dolazi bez obzira da li si ga tražila ili ne.

Činjenica da si dovoljno hrabra da isprobaš nešto što ranije nisi sama po sebi podiže tvoje samopouzdanje, a to zauzvrat prirodno umanjuje strah od interakcije sa ljudima koje ne poznaješ, od situacija u kojima nisi bila pa čak i emocija koje do sada nisi iskusila.

Samopouzdanje i društvene veštine su nusproizvod izlaska iz zone komfora a to našu priču vodi do sledeće tačke…

 

 

6. IMAĆEŠ BOLJE PRIČE I ANEGDOTE

 

„Nijedan čovek nikada nije postao zanimljiv tako što nije propao. Što više puta ne uspete, što se više puta oporavljate i dižete od nule bolji ste kao osoba. Da li ste ikada sreli nekoga kome je uvek sve uspevalo bez borbe? Takvi obično imaju harizmu žabe.” 

Chris Hardvick

 

Baš kao što samopouzdanje i društvene veštine dolaze prirodno kada si izvan zone komfora, tako će biti i tvoje priče. Kada svesno pokušaš da napustiš svoju zonu udobnosti veliki benefit je što ti se non stop dešavaju čudne, lude i sjajne stvari – najčešće istovremeno (podsetite me da vam ispričam kako me je vrana tri dana za redom kljucnula po glavi, kako sam bila izbačena iz aviona za Vijetnam ili kako mi je auto tri puta stao na autoputu u mesec dana).

Počećeš da skupljaš inventar zanimljivih priča. Svi tvoji neuspesi i uspesi nekako počinju da postaju sjajan roman a ne to-do lista poslova koja se stalno ponavlja. Bićeš svima zanimljiva jer tvoja životna priča postaje uzbudljiv film koji bi ljudi zaista želeli da gledaju.

 

7. OTKRIĆEŠ ČITAVE SVETOVE ZA KOJE RANIJE NISI ZNALA DA POSTOJE I ZAJEDNICE KOJE IDU UZ NJIH

Pomisli na jednu stvar koju baš voliš da radiš.

Na primer, reći ćemo da uživaš u dekorisanju torti. Razmisli o svim sitnim zamršenostima, taktikama i elementima zbog kojih toliko voliš ovu aktivnost. Nabavka materijala, boja i alata za savršenu tortu. Njihovo mešanje i oblikovanje. Sati ukrašavanja. Osmeh slavljenika kada je ugleda. Puni, srećni stomaci gostiju. Povrh toga, pomisli na celu kulinarsku zajednicu sa kojom se povezuješ zbog zajedničke ljubavi prema figuricama i fondanu.

Sada razmisli o činjenici da slične strasti i zajednice postoje za beskonačnu količinu aktivnosti. Foodies za svaku vrstu hrane. Ljubitelji muzike svih žanrova. Ljubitelji svakog sporta. Profesionalci svih zanata. Hiljade različitih kultura i zajednica koje nikada nisi ni primetila postoje negde – i sve su ispunjene ljudima koji poseduju isto toliko ljubavi i strasti prema svom hobiju kao i ti.

Otkrivanje i deljenje novih strasti sa ljudima jedna je od najvećih radosti na ovom svetu. 

Ti si u mojoj zajednici a možeš imati i svoju. Mogućnosti su beskrajne.

 

Iz iskustva sam ti pisala ovaj tekst jer znam onaj duboki osećaj u grudima kada shvatiš da ti je život postao previše predvidljiv i dosadan – kada se ništa novo ne dešava, kada se osećaš kao zaglavljeni hrčak u točku života a strah te je da uradiš nešto po tom pitanju.

Dobra vest je da imaš potpunu moć da preuzmeš kontrolu nad svojim životom i iskusiš slobodu, radoznalost i uzbuđenje koje on može imati.

 

“PRVI KORAK KA NEČEMU JE ODLUKA DA NEĆEŠ OSTATI TAMO GDE SI SADA.”

Chauncei Depev

 

Prvi korak je uvek najteži, ali mogu da ti garantujem da, kada ga napraviš, jedina misao koju ćeš imati u glavi je „Zašto to nisam uradila ranije?“ Svaka sekunda koju provedeš na ovom svetu je dragocena i ne bi trebalo da gubiš vreme pitajući se da li je trebalo nešto da uradiš ili ne. Život nikoga ne čeka.

Zamisli još samo ovo: Probudiš se pet minuta pre alarma, sa punom glavom koja pršti od ideja, spremna da svojom kreativnošću oplemeniš nečiji život. Ideš na posao čistog uma, postavljaš nove ciljeve koje jedva čekaš da ostvariš, raduješ se jer večeras ideš na sastanak sa nekim koga ćeš prvi put videti. Usput na kasi u supermarketu plaćaš račun veselo čavrljaš sa prodavačicom o tajnom receptu tvoje bake za šnenokle…

Život odjednom ponovo postaje uzbudljiv i pun čuda i nema više snova o Lego kockicama.

 

Piši mi svoja razmišljanja na ovu temu i koji strah tebe blokira.

 

S ljubavlju,

Ivana