Te divne, divne emocije.

Možda ste primetili u poslednjem tekstu da sa velikim entuzijazmom delim svoje znanje o benefitima relaksacije i njenom uticaju na naše emocije. Tako će biti i danas jer je ovaj blog posvećen potencijalima za promene u emocijama i emotivnim stanjima koje relaksacija može da pruži.

Ako nikada niste bili na na ovoj vrsti terapije, verovatno je teško razumeti kako je moguće da se velike promene dešavaju u vašim emocijama i percepcijama dok vi ležite opušteni, sa zatvorenim očima i sanjarite. Pošteno! Zato sam ja tu, da potanko objasnim sve ali i da dam odgovore na sva vaša pitanja.

Da bih objasnila kako se terapija dešava dok ste potpuno opušteni, počećemo sa ovim: tokom relaksacije vaše telo je duboko opušteno, ali misli postaju veoma, veoma fokusirane. Kada ste na hipnoterapiji vaša sposobnost fokusa je daleko veća nego inače. A kada pažljivo slušate, prava terapija može da počne.

Već čujem neke od vas kako gunđaju sa druge strane ekrana nešto tipa: “To je nemoguće, ljudi se samo pretvaraju da su u transu”. Samo momenat… Pre nego što počnete da pišete takve komentare ostanite samnom još koji minut!

Skeptici postoje godinama u najrazličitijim oblicima a demantovani su hiljadama i hiljadama naučnih studija! Samo pogledajte kako naučnici sve više i više otkrivaju blagodeti opuštanja. Da uđe u zapisnik… i naučnici ali i Ja!

Imam sjajne vesti sve vas: ovo duboko opuštajuće stanje zaista postoji i svi ljudi imaju sposobnost da utonu u njega!

Poslednjih nekoliko godina na naučnoj sceni se pojavila potpuno nova naučna disciplina: psihoneuroimunologija. (Pokušajte to da kažete nakon čaše ili dve vina!) Naziv Psihoneuroimunologija je na sreću skraćen na PNI, ali se ponekad naziva medicinom uma i tela ili čak psihosomatskom medicinom.

Ova naučna disciplina dokazuje da postoji stvarna i jaka veza između onoga što se dešava u vašem umu i onoga što se dešava u vašem telu. Danas ističem, kako istraživanje PNI – u kombinaciji sa ostalim disciplinama – pokazuje da su hipnoza i trans veoma stvarne stvari. Dok vi razmišljate o ovome, da se mi vratimo na današnju temu.

Često se postavlja pitanje gde se dešava ovo duboko opušteno stanje. U mozgu, to je sigurno. Studije pokazuju da se aktivnost moždanih talasa osobe u dubokoj opuštenosti veoma razlikuje od onih kada je osoba budna, spava ili se pretvara da je u transu.

Mislim, zašto bi to uopšte neko i pokušavao?

Moždani talasi su mere električne aktivnosti mozga. Ova aktivnost se veoma jasno menja i razlikuje u zavisnosti od toga da li spavate, da li ste budni ili ste u stanju transa. A za one od vas koji vole velike reči, mašina koja meri ove moždane talase zove se elektroencefalogram. Vi što volite skraćenice ovu mašinu možete da zovete EEG. Brojne naučne studije potvrđuju da se moždani talasi značajno menjaju kada ste udobno smešteni i kada maštate.

Zdrav dobro izbalansiran mozak i nervni sistem će proizvesti odgovarajuće moždane talase na odgovarajućim nivoima u odgovarajuće vreme.

Vrste moždanih talasa

Kao što možda i znate, mozak stvara 5 vrsta moždanih talasa Alfa, Beta, Delta, Gama i Theta.

Većinu budnih sati provodimo u beta stanju, ali kako se ljudski moždani talasi usporavaju na između 8 i 13 ciklusa u sekundi, čovek ulazi u alfa stanje uma. Tada se otvaraju vrata između svesnog i podsvesnog uma i postaje lakše pristupiti sećanjima i skladištenju novih zdravijih i kreativnijih informacija. Ispod ova dva svesna stanja su teta – stanje sna i delta – što je dubok san ili potpuna nesvesnost.

Alfa talasi se vide na EEG-u tokom normalnog budnog stanja kada se odmaramo. Nakon što zatvorimo oči, moždani talasi postaju sporiji i pravilniji nego kada smo potpuno budni. U ovom stanju smo jako, jako opušteni, ali još uvek budni. Nešto slično stanju u kome smo kada meditiramo.

Kako se menjaju moždani talasi?

Da rezimiramo, kada ste u transu, vaši moždani talasi se menjaju, različite oblasti mozga menjaju svoju aktivnost, a parasimpatički nervni sistem postaje dominantan. Nije ni čudo što skoro svi klijenti kažu da se osećaju predivno opušteno dok su na hipnoterapiji.

Iako je ovo stanje naše iskonsko pririodno stanje uma i tela, ipak, nismo uvek u njemu. Ako je vaš mozak aktivan, aktivan je i ostatak vašeg nervnog sistema. To znači da kada doživite emociju bilo koje vrste, ona će značajno uticati na vaš nervni sistem. Ali tu nije kraj.

Svi znate da nervni sistem prožima i kontroliše celo telo. Zapamtite da sve ono što doživljava vaš nervni sistem doživljava i svaki vaš fizički deo tela.

Postavlja se pitanje: Ako emocija koju doživljavate ima moć da utiče na vaše telo, da li je to dobra ili loša vest? Hm…

Odgovor je i jedno i drugo. Sve zavisi od vrste emocija koje doživljavate. Emocije koje percipiramo kao dobre – kao što su sreća, ushićenje i radost – blagotvorno utiču na vaše telo jer pomažu da se osećate opušteno, održavate zdrav imuni sistem i pravilan rad unutrašnjih organa. Pozitivne emocije vam pomažu da se brže oporavite kada ste bolesni tako što jačaju vaš imuni sistem.

Ipak, sa druge strane, negativne emocije kao što su anksioznost, stres, strah i depresija imaju štetan uticaj na vaš imuni sistem. Ako vam ovo zvuči logično istražite malo termin psihoneuroimunologija – obećavam vam da je pre zabavno sa naučne strane videti kako mislima utičemo na telo.

Ono što treba da znate je da neće svaka negativna emocija koju doživite da izazove problem u telu. Naše fizičko telo je prilično otporno, jako i izdržljivo pa može da podnese veliku količinu negativnih stvari pre nego što počne da se raspada. Potrebno je mnogo fizičkih udaraca, mnogo negativnosti iz okoline i mnogo teških emocija, misli i akcija da bi se telesni problemi manifestovali u stvarnosti.

Zapamtite, telo mora da se odmara i da se oporavlja posle svake vrste stresa, bio on fizički ili psihički. Teške emocije moramo da izbacimo inače dolazi do bolesti.

Možda vam se čini očiglednim da vam fizičke povrede kao što je pad ili udarac oštećuju telo ali niste sigurni kako emocije mogu da ga povrede? Odgovor na to pitanje vas čeka u sledećem tekstu za koji dan! PIŠITE MI ako imate pitanja ili se prijavite na NEWSLETTER jer u njemu pišem totalno zabavne stvari koje ovde nećete naći.

S ljubavlju,

Ivana