DA LI ŽIVITE U INSTA LAŽI?

Čemu društvene mreže zaista služe?

Spadate li u 68% ljudi koji priznaju da koriste flitere i da edituju svoje fotografije pre objavljivanja? Pa društvene mreže služe za to, zar ne?

„Insta Lie“ je izraz koji je Ditch The Label koristio u videu koji ističe neke od najčešćih laži objavljenih na Instagramu.

Oni definišu Insta Laž kao „namerno lažno predstavljanje stvarnog života na društvenim mrežama“. Uostalom pogledajte video:

KAKO JE INSTAGRAM UTICAO NA SVET?

Kada je Instagram stupio na scenu 2010. godine, društvena mreža zasnovana na fotografijama bila je osvežavajući beg od super uglađenih slika u časopisima i na TV-u. Instagram nam je pružio iskreniji, neuređeni, „trenutni“ uvid u živote ljudi. Društvene mreže su zbog njega doživele revoluciju!

U ranim danima Instagrama, sofisticirano uređivanje fotografija bilo je rezervisano za profesionalne fotografe ali danas nam je na raspolaganju mnoštvo aplikacija sa kojima za 3 klika dobijamo retuširane i uglađene fotke za objavljivanje.

Brisanje mrlje na zidu izgleda bezopasno, ali gde je granica? Poznate ličnosti su posebno pod lupom javnosti i svi znamo da danas postoje profili koji se bave samo istragom slika poznatih i ukazivanjem na njihove fotošop katastrofe.

Brza pretraga na Google-u za poznatim neuspešnim fotošop fotkama odmah izbacuje kraljice rijaliti programa – Kardašijanke – kao najveće prestupnike. Sa više od 800 miliona pratilaca na Instagramu sve one optužene su da svetu predstavljaju nerealne slike ženske lepote. Ali, društvene mreže su izvor njihovih prihoda. Da li ovo, pak opravdava njihove postupke?

Članak Huffington Post-a čak ide toliko daleko da Kardašijanke nazivaju „toksičnim za telo“ i napravili su čak i pokret koji se bori protiv njih. Naravno one nisu jedine, ceo showbizz je baziran na lažnom predstavljanju savršenstva.

INSTAGRAM VS STVARNOST

Nisu svi ok sa jako editovanim slikama. Mnogi skreću pažnju na to da su društvene mreže postale toksične i sve je više psihologa koji su počeli da pričaju o njihovom uticaju na mentalno zdravlje.

Sve veći broj Influensera i blogera počinju da dižu glas protiv ovog trenda koristeći haštag #instagramvsrealife koji koriste da bi svetlo javnosti uperili u one koji koriste trikove za ulepšavanje.

Natalija Tejlor je napravila čak i korak dalje kada je nedavno organizovala čitavo putovanje na Bali – u Ikea prodavnici, verovali ili ne. Njen cilj je bio da istakne da ne treba verovati svemu što vidimo na društvenim mrežama.

KAKO DRUŠTVENE MREŽE UTIČU NA SAMOPOŠTOVANJE?

Kada vam se predstavi beskrajan tok savršeno filtriranih slika, lako je zabuniti se i misliti da svi ostali zaista žive svoj #najbolji život.

Poređenje sebe sa lažnom stvarnošću ili pažljivo odabranim slikama drugih može dovesti do niskog samopoštovanja i osećaja neadekvatnosti i ne pripadanja ovom svetu. Sve zbog obične društvene mreže.

Bez obzira na to koliko uspeha postignete, niko se ne može meriti sa savršenim načinom života na društvenim mrežama. To je zato što, po opštem pravilu, ljudi samo objavljuju najbolje verzije sebe a ne dozvoljavaju uvid u stvarnost njihovog života.

To u suštini znači, da svi mi svoj život poredimo sa nečijom najboljom fotografijom.

4 NAČINA ZA UPRAVLJANJE UTICAJEM DRUŠTVENIH MEDIJA

​​​​​​​​Previše vremena provedenog na društvenim mrežama može da utiče na vaše mentalno zdravlje, ali nema potrebe za brisanjem svog digitalnog prisustva. Društvene mreže su takođe odličan način da ostanete povezani sa prijateljima i porodicom.

Treba napraviti balans.

Evo nekoliko saveta za „normalno“ iskustvo na društvenim mrežama:

1. PREGLEDAJTE KOGA PRATITE – ČESTO

Da li postoji određeni nalog sa kojim se stalno upoređujete? Neko ko lupeta gluposti? Neko ko stalno objavljuje negativne stvari?

Prestanite da ih pratite. Nemojte dozvoliti da se bilo kakva negativnost uvuče u vaš feed.

2. OGRANIČITE UPOTREBU DRUŠTVENIH MREŽA

Isključite obaveštenja za društvene mreže na telefonu. Stalne notifikacije nas zaista ometaju u našoj produktivnosti i fokusu.

Pametno je i da odredite vreme u toku dana kada ćete pregledati šta ima novo. Možda imate vremena dok se vozite na posao, tokom pauze za ručak, na popodnevnoj kafici ili predveče dok odmarate nakon večere.

Postavite sebi vremensko ograničenje – maksimalno deset-petnaest minuta. Podesite alarm ili štopericu da biste bili sigurni da se toga držite. Sve više od ovoga je besmisleno skrolovanje u potrazi za adrenalinom. Sigurna sam da imate pametnije stvari u koje možete da uložite svoje vreme.

3. RAZMISLITE ŠTA OBJAVLJUJETE

Iako možda toga niste svesni, svi mi imamo ulogu u tome kako se društvene mreže koriste. Niko ne očekuje da postavite svoju raščupanu, krmeljavu sliku iz kreveta, ali ako ste od onih koji bez ulepšavanja slika ne mogu, zapitajte se zbog čega je to tako.

4. NE DOZVOLITE SEBI DA SE UPOREĐUJETE SA FEJK LJUDIMA

Kada se osećate prijatno u sopstvenoj koži, prestaje potreba za spoljnom validacijom putem lajkova, šerova ili stalnog upoređivanja sa influenserima. Ne dozvolite da bilo ko drugi utiče na vaš osećaj sopstvene vrednosti.

Ti si ti, i raščupana i našminkana i za šporetom i u pozorištu.

Prihvatanje sebe sa svim svojim manama i vrlinama je jako važno. Naravno da treba raditi na svojim manama i razvijati svoje vrline ali kakvi god da ste u ovom trenutku savršeni ste, baš takvi kakvi jeste.

PIŠITE MI. 

S ljubavlju

Ivana