5 EFIKASNIH PRAKSI KOJE ZAHVALNOST DOVODE U VAŠ ŽIVOT

Obrok pripremljen sa ljubavlju, osmeh stranca kada zadržite vrata lifta ili potpuno prisustvo dok vam prepričava nešto osoba do koje vam je stalo. Ovo su akcije koje izazivaju zahvalnost. Često to nisu dela koja zavređuju novinske naslove, ali ako znamo gde da tražimo, zahvalnost je svuda. Oseća se u malim i na izgled nebitnim trenucima života – toplini sunca na vašoj koži, bojama jesenjeg lišća ili melodiji vaše omiljene pesme.

Možda zvuči pre jednostavno, ali zahvalnost je moćna sila koja nam pomaže da više cenimo život. Efekat koji izaziva je poput talasa jer transformiše ne samo emocionalni kvalitet života, već́ se širi i na druge oblasti života.

Hajde da popričamo kako se praktično koristi moć zahvalnosti.

Zahvalnost je sastavni deo ljudske prirode. Ona podstiče naše snove i ambicije tako što izaziva divno stanje uma koje oslobađa naše emocionalne resurse, dajući nam energiju da budemo u potpunosti prisutni sada i ovde.

U stvari, najbolji svetski psiholozi [1] su dokazali da zahvalni ljudi imaju tendenciju da žive srećniji život, da imaju bolje fizičko zdravlje i da mnogo više uživaju u ispunjenijim vezama. Kao rezultat, ovi benefiti se šire na druge oblasti života, jer kada ste srećniji imate bolji radni učinak, bolji brak pa čak i viši nivo prihoda.

Ali prihvatanje zahvalnosti nije uvek lako. Izazov je u tome što imamo mozak star 2 miliona godina koji nije dizajniran da nas čini srećnim. Dizajniran je da nam pomogne da preživimo jer stalno traži šta nije u redu oko nas kako bi nas zaštito. To je možda bilo korisno našim precima, ali u današnjem svetu to često dovodi do nepotrebnog straha, anksioznosti i izliva besa.

KOJE EMOCIJE BLOKIRAJU ZAHVALNOST?

Dve osnovne emocije koje ometaju našu sposobnost da osećamo zahvalnost su strah i bes. Kada se plašimo, fokusiramo se na ono što nije u redu, a bes je jednostavno druga strana straha. Ako se ne pozabavite njima, ove dve emocije mogu pokvariti vaše odnose, karijeru, zdravlje i na kraju sreću.

Ima tu nešto i dobro. Na svu sreću, ne možete istovremeno osećati i zahvalnost i strah. Isto tako, ne možete biti istovremeno zahvalni i ljuti. To je prosto nemoguće jer su ovo potpuno suprotni obrasci našeg uma – u jednom se fokusiramo na loše stvari, a u drugom stavljamo fokus na lepotu u našem životu.

Istina je da se strah pojavljuje u mnogim oblicima. Naša očekivanja su samo jedan od njih. Kada očekujemo da stvari budu urađene na određeni način, ta očekivanja često potiču iz straha od gubitka, straha da nećemo biti „dovoljni“ ili krajnjeg straha svih ljudi da nećemo biti voljeni.

Kada očekujemo od partnera da se uvek seti godišnjice, to može biti posledica straha od gubitka ljubavi. Kada očekujemo da naša deca imaju sve petice, to može biti naš strah da ćemo biti neuspešni roditelji ako se podvuče neka trojka. Slično tome, kada od sebe očekujemo da smo konstantno savršeni to može biti znak da se bojimo da nismo „dovoljni“ – nedovoljno pametni, nedovoljno talentovani ili nedovoljno efikasni.

PRAKSE ZA NEGOVANJE ZAHVALNOSTI

Znate, ljudski mozak je neverovatan u svojoj sposobnosti da stvara nove neuronske veze. Slično kao u teretani, emocionalni „mišići“ mozga postaju jači ili slabiji u zavisnosti od toga koliko često, koliko intenzivno i kako doživljavate emocije. Dakle, da bismo ojačali mišiće zahvalnosti, prvi korak je učenje kako da aktiviramo zahvalnost kroz fiziologiju odnosno naše telo i fokus.

PRAKSA USKLAĐIVANJA DAHA I SRCA

Kada smo u osećaju zahvalnosti, naše telo oslobađa niz hormona i neurotransmitera koji pojačavaju vibracije „dobrog osećaja“. Na anatomskom nivou, uključuje nam se nerv koji se zove vagus – nerv koji u bukvalnom smislu povezuje srce sa mozgom.

Postoji jednostavna, ali moćna tehnika koja ga aktivira. Evo kako se izvodi:

• Pronađite mirno mesto na kome vas niko neće ometati par minuta.
• Zatvorite oči i stavite obe ruke na srce tako da zaista fizički osećate blizinu svog srca.
• Polako, duboko udahnite u ovaj prostor, kao da dišete srcem.

Tako se šalje biohemijski signal kroz vagus nerv i pomaže da se nervni sistem umiri.

• Nastavite da dišete u srce nekoliko minuta i fokusirajte se na njegove otkucaje.

Kada umirimo našu fiziologiju, postaje mnogo lakše prebaciti fokus sa svakodnevnih briga na zahvalnost.

Jedan od najmoćnijih načina da unesete više ljubavi u život je da prebacite svoj fokus na zahvalnost nekoliko minuta u toku dana. To znači da trenirate svoj mozak da primeti blagoslove, ceni dobro i fokusira se na ono što je ispravno u vašem životu. Ono što nije u redu u vašem životu vam je uvek dostupno, ali isto tako je i ono što je jeste.

PAUZA ZA ZAHVALNOST

Druga praksa koju preporučujem je pauza. Zaustavite se na nekoliko sekundi u toku dana da osetite i cenite ono što imate. Odvojite trenutak da usporite i setite se tri trenutka na kojima biste mogli da budete neverovatno zahvalni. Vratite se u svaki od njih kao da ste baš sada u njima. Dozvolite sebi da u potpunosti osetite zahvalnost na stvarima koje imate ili koje ste doživeli i dozvolite svom srcu (a ne glavi) da vas vodi. Ponovite ovu praksu nekoliko puta u toku dana i počećete sve da gledate drugim očima.

PISMO ZAHVALNOSTI

Setite se nekoga ko vam pomogao kada vam je pomoć najviše bila potrebna ili vam je neko promenio život na bolje a nikada mu se niste iz srca zahvalili. Napišite im sada pismo zahvalnosti. Napišite koliko cenite njihov uticaj na vaš život. Napišite koliko vam je život drugačiji zato što su oni u njemu. A onda im ili pošaljite pismo, nazovite ih, pročitajte pismo ili trknite do njih na kaficu da im se zahvalite na svemu.

Iako je ova praksa manje idealna za svaki dan, ona je toliko moćna da su naučnici u jednoj studiji [2] dokazali da ljudi koji je izvode toliko podignu hormone sreće sa njom da budu srećniji čitavih mesec dana!

Kao što sam već rekla, jasnoća je moć. Praksa pisanja dnevnika zahvalnosti je jedna od najrasprostranjenijih zato što je vrlo efikasna. Što ste konkretniji kada pišete ono na čemu ste zahvalni, to je moćnije iskustvo koje vam ova praksa daje.

Zapamtite, negovanje zahvalnosti počinje namerom kao uobičajenom praksom. Počnite negovanjem jednostavnih životnih radosti.

• Bilo da se radi o zvuku kapi kiše na vašem krovu, pogledu voljene osobe ili umirujućem osećaju dubokog udaha, na jednostavnim darovima života je najlakše biti zahvalan.
• Dovoljno je da pomislite na svoje srce koje kuca preko 100.000 puta dnevno. Ovo čudo koje nam daje život je zaista dragocen dar na kome možemo biti zahvalni.
• Ne zaboravite čuda tehnologije. Tehnološki napredak nam je pomogao da radimo efikasnije, da duže živimo bolje i da se odmah povežemo sa ljudima bilo gde u svetu. Privilegija koje nije bilo pre samo 50-60 godina.
• Ne zaboravite Sunce koje sija ma šta se dešavalo u našem životu. Ne kaže sunce danas ću sijati samo srećnim osobama. Ono sija uvek, svima. Kakav dar.

Bez obzira na čemu ste zahvalni, kada malo samo usporite i uočite male životne radosti vaš unutrašnji osećaj se menja i vi se odmah stavljate na kolosek koji vodi ka višem kvalitetu života.

PROMENA GLEDANJA NA IZAZOVE

Svi mi se, neizbežno, suočavamo sa životnim preprekama koje izazivaju našu sposobnost da budemo zahvalni. Ali šta ako je svaki problem poklon? Šta ako su bol i problemi koje smo preživeli u stvari došli u naš život da nas nečemu nauče? Šta ako je svaki izazov sa kojim se susrećemo poziv da se menjamo na bolje? Poziv da učimo, da rastemo i da evoluiramo u jaču verziju sebe.

Sve više psihologa zastupa ideju da su životni problemi, u stvari, gorivo za naš rast. Možemo pričati o traumama koje smo svi doživeli ali možemo ih posmatrati i kao postepen proces stvaranja psihološke otpornosti kroz koju mnogi ljudi doživljavaju rast i razvoj.

U stvari, jedna studija [3] je otkrila da što je osoba bila u više traumatskih događaja, to je postajala psihički otpornija. Naravno, to ne znači da treba da izazivamo saobraćajne nesreće ili da budemo kul sa tim što nas je neko opljačkao. Ali studije koje se bave ovim temama ukazuju da neželjeni događaji imaju neverovatan potencijal za rast koji nam je svima dostupan.

Samo je pitanje šta biramo?

Dakle, koja je razlika između ljudi koji doživljavaju rast kada je teško i onih koji pate bez obzira na to šta im se dogodilo?

Ključna razlika je u tome što su proaktivni, a ne reaktivni. Na primer, američka vojska koristi proaktivan pristup, podučavajući vojnike praktičnim strategijama za razvoj otpornosti na traumatske događaje – baš poput pisanja dnevnika zahvalnosti [4].

Zapamtite da nikada nije kasno da počnete da prihvatate život iz stanja zahvalnosti – bez obzira na strašne okolnosti koje su vam se dogodile. Ljudski mozak je evoluirao kroz milenijume trauma, a istorija je puna inspirativnih priča o zahvalnosti.

DELJENJE ZAHVALNOSTI

I još nešto za kraj. Bilo da se radi o prijatelju, nekoj drugoj osobi ili on-lajn zajednici istomišljenika, najbolji način da pojačate svoju zahvalnost je da je podelite. Kada delite stvari na kojima ste zahvalni, možete ponovo da proživite te magične trenutke i uživate u iskustvu. Takođe postajete blagoslov za druge jer oni mogu da dele vašu radost i možda budu inspirisani da se usredsrede na dobro u svom životu ili preduzmu akciju koja će im biti korisna.

Put ka srećnijem životu je sada na vama. Kako ćete danas pozvati još više zahvalnosti u svoj život?

• Da li ćete početi da pišete dnevnik zahvalnosti ili ćete vežbati usklađivanje daha sa otkucajima svog srca?
• Hoćete li napisati pismo zahvalnosti nekome koga volite?
• Hoćete li pokušati da nađete smisao i zahvalnost za izazov sa kojim se trenutno suočavate?
• Hoćete li napisati blog ili snimiti video u kome nabrajate sve ono zbog čega osećate zahvalnost?

Šta god da uvrstite od praksi u svoj život, verujte, on će postati bolji. Besplatno je, nemate šta da izgubite. 

PIŠITE MI SVOJA RAZMIŠLJANJA NA OVU TEMU.

S ljubavlju,

Ivana

[1] https://ggsc.berkeley.edu/images/uploads/GGSC-JTF_White_Paper-Gratitude-FINAL.pdf

[2] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16045394/

[3] https://scholarworks.smith.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1126&context=psy_facpubs

[4] https://www.usar.army.mil/CSF/