NEGATIVNE MISLI

Dok sam bila na studijama za transcendentalnog hipnoterapeuta, jako me je uznemirila rečenica moje profesorke koja je u naletu inspiracije rekla:

„Um je zaista komplikovan i složen. Potreban je ceo život da se razume i savlada.”

Sećam se kao dan danas da sam pomislila – Šta ja onda ovde uopšte radim? Kako će onda ove naše studije funkcionisati? Niko nema ceo život da ovlada svojim umom, pa čak ni ja koja sam po prirodi jako strpljiva. Štaviše, pomislila sam, kakva je korist da napuniš 80 godina i da tek tada konačno shvatiš da si uspeo da savladaš negativne misli svog uma? Kakve koristi od toga?

I pogodite šta?

Ono što je moja profesorka rekla zapravo nije istina – negativne misli se mogu staviti pod kontrolu.

Istina je da naš um ima jedan jednostavan posao: održati nas u životu što je duže moguće. Da bi uspeo u svojoj nameri, naš um je stručnjak koji nam pomaže da izbegnemo i pobegnemo od onoga što nam uzrokuje bol ili opasnost. Bežanje u negativne misli je jedan od načina za to.

Dok smo živeli u plemenima u pećinama, održati se u životu je zapravo bio prilično težak zadatak. Morali smo da bežimo od predatora, da pronađemo vodu i hranu i da se stalno štitimo od sila prirode. Bili smo pod neposrednom fizičkom pretnjom mnogo češće nego danas. Naše telo je razvilo sistem „bori se ili beži“ kad god smo bili u situaciji koja je iziskivala preživljavanje. Nije bilo vremena za negativne misli.

Naš svet se od tada drastično promenio. 

Većina ljudi u savremenom svetu nema direktnu pretnju svom fizičkom blagostanju. Ali ovde postoji fundamentalna evolucijska greška u našem dizajnu.

Naš um se uopšte nije mnogo promenio od pećinskog doba i nije još uvek shvatio da mi danas živimo u novoj, sigurnijoj i pitomijoj stvarnosti a na naš sklop je dodao još i negativne misli!

Još uvek imamo praistorijski instinkt da se borimo ili bežimo kada god se nađemo u stresnoj situaciji koju nam život donosi. Najveća razlika je u tome što su današnji stresori mnogo više mentalni nego fizički. Pošto smo u svim sferama života fizički mnogo sigurniji, naš um traži neku vrstu zanimacije i ta-da! Servira nam negativne misli.

Ne krivite svoj um. Njegov primarni zadatak je i dalje da nas održava u životu. Jednostavno, naša mentalna evolucija kasni.

KAKO UM U DANAŠNJE VREME VRŠI SVOJU FUNKCIJU?

Tako što sluša naša uputstva o tome šta nam uzrokuje bol, neprijatne emocije i koje situacije nam se čine opasne.

Upravo zbog toga, dok smo zaglavljeni u saobraćaju ujutru, dok kasnimo na posao, i u žurbi prolijemo kafu svuda po sebi nesvesno kažemo nešto tipa:

✅ Ovo putovanje na posao me ubija.

✅ Saobraćaj u ovom gradu je pravi pakao.

✅ Moj šef je neopevani idiot.

✅ Dokrajčiće me nervoza i stres…

i naš um nam zapravo veruje.

Ne samo da nam veruje nego i podstiče negativne misli sa još negativnih misli. Vrzino kolo.

Kako onda naše telo reaguje na negativna uputstva koja mu nesvesno dajemo?

Jednostavno.

Rekli smo mu da smo pod nekom pretnjom. Rekli smo mu da se zbog nečega ne osećamo dobro. Zaista smo mu rekli da nas nešto ubija i on nam veruje.

Kao što sam već rekla, jedini posao našeg uma je da nas održi u životu. I kada mu serviramo negativne misli i rečenice on povećava broj otkucaja srca, povećava nivo kortizola u krvi, naše telo postaje preplavljeno hormonima stresa…

Vi se naravno i dalje ljutite i (ili) napadate svoje dete koje sedi na zadnjem sedištu, odbijate pozive šefa, vičete na druge učesnike u saobraćaju ili se istresete na prodavačicu u supermarketu.

Sami sebi govorimo da smo pod stresom i gle čuda, naš um nam veruje. Negativne misli postaju naša stvarnost.

Sat za satom, dan za danom, godina za godinom naš um koristi reči i misli kojim ga hranimo, čuje šta govorimo sebi i obaveštava nas kako treba da se osećamo u tim situacijama.

Nije um ništa kriv – sami mu dajemo komande po kojima se on (verovali ili ne) primereno ponaša.

Ovo je IZUZETNO važna lekcija koju morate naučiti: VAŠ UM RADI ONO ŠTO MISLI DA VI ŽELITE.

U trenutku kada ste zaglavljeni u saobraćaju i dozvolite sebi da osetite ogroman stres zbog toga, vaše telo očajnički pokušava da vas izvuče iz te situacije jer mu dajete instrukcije da vam sedenje u prevozu zadaje veliki bol.

Svojim rečima dajete uputstva svom umu, što izaziva fizičku reakciju.

Ali istina je da vam kašnjenje od 15 minuta na posao u zamrljanoj beloj košulji ne izaziva nikakav bol. Neprijatnost, možda da, ali ne i stres koji čovek oseća kada mu gori kuća ili ga juri divlja svinja.

Ali naš um ne mari za detalje. 

Verbalno ste izrazili da ste u bolu i da ste pod nekom vrstom pretnje i on radi sve što je u njegovoj moći da vas izbavi iz te situacije. Rezultat? Samo ste još nervozniji i osećate se još gore. Negativne misli naviru sa svih strana.

ŠTA DA RADITE DA IZBEGNETE NEGATIVNE MISLI?

Posmatrajte svoje misli i slušajte sebe šta govorite!

Naravno da se svima desi da nas saobraćajna gužva uhvati baš kada žurimo na posao ili na dogovoren termin kod doktora ili na priredbu svog deteta. Kada shvatite da vas stres zbog toga obuzima – RAZMIŠLJAJTE!

Prvo pitanje koje sebi treba da postavite je:

1. Da li na trenutnu situaciju ikako mogu da utičem? 

Ako je odgovor da – uradite ono što možete da je popravite i dajte svoj maksimum da se iz nje izvučete.

Ali… ako nikako ne možete da utičete na ono što se dešava postavljate sebi pod pitanja tipa:

2. Da li je baš smak sveta ako malo zakasnim? 

Shvatićete da nije. Može vam biti malo neprijatno dok objašnjavate šefu zašto kasnite ili ćete sačekati sledeći termin kod doktora ili ćete stići na pola priredbe – ali zbog toga nećete biti životno ugroženi i nećete umreti.

3. Mogu li sledeći put da krenem malo ranije? 

Naravno da možete. Ako učite iz svojih grešaka, sledeći put ćete iskoristiti svoj intelekt i nećete sebe dovesti na ivicu živaca zbog jednostavnog čina kao što je krenuti 15 minuta ranije ili ostati 15 minuta duže na poslu da završite taj izveštaj zbog koga osećate anksioznost.

4. Da li ću zaista dozvoliti da mi nešto što ne mogu da promenim upropasti ceo dan? 

Pa šta ako je ogromna gužva u pošti i morate da čekate pola sata.

Imate izbor: ili da čekate ili da odete.

To što ćete stajati u redu i kukati ili se svađati sa ljudima ili zaposlenima vam ništa neće doneti osim dodatnog stresa i nervoze a pored toga svi će misliti da ste skrenuli sa uma. Ili izaberite da dok čekate poslušate onaj podkast za koji niste imali vremena ili se okrenite i dođite sutra.

Isto važi i za reči koje izgovarate. 

Ako vam neko uleti u makazice na semaforu prva reakcija je da ga opsujete žestoko i da legnete na trubu svom svojom težinom. Ali razmislite…

MOŽDA taj neko vozi osobu koju voli najviše na svetu u bolnicu pošto joj je pozlilo i tako se ponaša zato što se zaista bori za nečiji život. Pa sve i da nije tako, nego da je samo idiot, ako duboko udahnete i pomislite da je imao dobar razlog za svoje ponašanje VAMA ĆE BITI LAKŠE jer ne ulazite u vrzino kolo stresa i nervoze. Smanjujete količinu negativnih misli u SVOM UMU.

Mogu da ispišem 30 stranica svakodnevnih primera ali shvatili ste. Potrebno je da obraćate pažnju na ono što mislite i ono što govorite jer naš um sve shvata bukvalno.

I najvažnije pitanje za danas:

Šta mislite da je važnije: 

Više misliti pozitivno ili manje misliti negativno?

Nauka je jasna: MANJE MISLITI NEGATIVNO!

Razmislite o tome do sledeće nedelje. PIŠITE MI svoja zapažanja.

S ljubavlju,
Ivana