Šta nas klovnovsko odelo može naučiti o hrabrosti, egu i davanju?

 

Pre mnogo godina jedan učitelj i njegov učenik su šetali gradom. U jednom trenutku učitelj je zastao, pogledao ka jednoj sasvim običnoj kući i rekao:

„Osećaš li ovo? Iz ove kuće dolazi neverovatno jaka energija. Moramo da uđemo.“

Pokucali su na vrata, domaćin ih je ljubazno primio i dozvolio im da pogledaju kuću. Obilazili su prostoriju po prostoriju ali nisu našli ništa posebno, ništa neobično, ništa što bi objasnilo ono što je učitelj osetio – sve dok nisu ušli u spavaću sobu.

Tamo je učitelj zastao, prišao ormaru i zamolio domaćina da ga otvori. Zavukao je ruku duboko iza kutija, cipela i stare odeće i izvukao jedno staro, izgužvano klovnovsko odelo.

Podigao ga je i rekao: „Ovo je izvor energije koju osećamo. Hoćeš li nam ispričati njegovu priču?“

Čovek je odmah pocrveneo i na licu mu se videlo da mu nije ni malo prijatno. Kao da je neko upravo otvorio deo njegovog života za koji se nadao da je zauvek zakopan.

Ćutao je nekoliko trenutaka. A onda je tiho počeo da priča.

Godinama ranije jedan moj prijatelj se našao u strašnim problemima. Bio je zatrpan dugovima i očajnički mu je bila potrebna pomoć, a ja nisam imao novca da mu pomognem. Nisam mogao ni da okrenem glavu na drugu stranu i da ništa ne uradim.

Ceo dan sam obilazio ljude i pokušavao da prikupim novac. Kucao sam na vrata, molio, objašnjavao, ubeđivao i nakon celog dana uspeo sam da sakupim jedva koji dinar.

Umoran i razočaran, ušao sam u kafanu da predahnem i pokušam da pronađem drugo rešenje.

Za stolom preko puta mene sedela je grupa ljudi. Pili su, smejali se, pravili buku i posle par minuta jedan od njih mi je prišao i pitao me „Šta ti je? Zašto izgledaš kao da ti se ceo svet srušio?“

Ispričao sam mu celu priču u dahu jer sam bio očajan. Samo me je pogledao i rekao „Daću ti sav novac koji ti treba, ali pod jednim uslovom. Moraš da obučeš klovnovsko odelo i da usred noći prošetaš gradom.“

Možete li da zamislite taj trenutak? Klovnovsko odelo. Pun grad ljudi koji me poznaju. Otvoreni prozori. Svi će me videti, svi će pričati o tome i svi će mi se smejati. Biću predmet podsmeha godinama. Poniziću i sebe i svoju porodicu.

Ali… znao sam i nešto drugo. Ako pristanem, moj prijatelj će dobiti pomoć koja mu je preko potrebna.

Pogledao sam pijanog čoveka prekoputa sebe i rekao „Važi.“

Naravno, cela kafana je krenula zamnom. Pijani, glasni, raspoloženi za zabavu. Pevali su, vikali i pravili haos po gradu, a ja sam išao ispred njih, u klovnovskom odelu.

Svetla su počela da se pale po kućama, ljudi su izlazili na prozore, neki su psovali, neki vikali, neki se smejali a neki čak i bacali stvari na mene.

Te noći me je video bukvalno ceo grad. Ne kao dobrog, pristojnog čoveka, ne kao nekoga ko želi da pomogne ili nekoga ko ima veliko srce. Videli su me kao budalu, kao smetnju, kao pravog klovna.

Kada je sve bilo gotovo, dobio sam novac i poklonio ga čoveku kome je pomoć bila potrebna. Vratio sam se kući, u gluvo doba noći, sa jednom jedinom željom: da zauvek zaboravim šta se dogodilo.

Kada je završio priču, učitelj ga je dugo posmatrao a onda rekao:

„Sada razumem zašto smo osetili toliku energiju.“

Čovek ga je zbunjeno pogledao.

„Zato što si te noći bio spreman da žrtvuješ svoj ego. U tom trenutku bio si spreman da potpuno ostaviš po strani svoj ego — svoj ponos, svoje dostojanstvo, svoju potrebu da budeš prihvaćen — kako bi pomogao drugom čoveku. Upravo zato smo osetili toliko snažnu energiju koju nismo mogli da ignorišemo. Taj čin oslobodio je ogromnu količinu pozitivne energije. Toliko veliku da njen trag postoji i danas.“

 

Da li biste vi obukli klovnovsko odelo?

 

Ako smo iskreni prema sebi, većinu života provodimo pokušavajući da izbegnemo neprijatnost i sramotu. Računamo, planiramo, pokušavamo da kontrolišemo i prikrivamo svoje nedostatke.

Izbegavamo sve što bi moglo da učini da izgledamo smešno, neshvaćeno ili kao da nemamo kontrolu, a govorimo sebi da smo obazrivi i razumni.

Ako nas ova priča nečemu uči, to je da se transformacija ne događa kada osećamo udobno i kada imamo sve pod kontrolom. Transformacija nastaje onda kada smo spremni da tu kontrolu otpustimo, makar na trenutak, zarad nečega većeg od sebe.

To ne znači da treba da izađemo na ulicu u klovnovskom odelu. Naša noćna parada se uvek odvija unutar nas samih.

Uvek se pojavi kada biramo iskrenost umesto samoodbrane, kada smo ljubazni prema onima koji nisu, kada stojimo iza onoga u šta verujemo, čak i kada žrtvujemo svoju udobnost kako bismo bili od koristi nekom drugom.

Takvi trenuci mogu delovati mali i beznačajni – ali nisu.

Svaki od njih predstavlja priliku da izađemo iz želje da gomilamo sve samo za sebe i da zakoračimo u predivan svet deljenja.

 

Kako to primeniti u svakodnevnom životu?

 

Najjednostavniji način da probudimo tog unutrašnjeg klovna jeste da naučimo da priznamo svoje greške.

 

Zaboravili ste ono što vas je partner zamolio da kupite.

Propustili ste sastanak.

Rekli ste nešto pogrešno.

Umesto da se zatvorite, branite ili pokušavate da popravite utisak, pokušajte jednostavno da kažete: „Pogrešila sam. Žao mi je.“

Sve spiritualne prakse nas uče da vrednost nekog postupka ne određuju spoljne okolnosti, već svest iz koje je taj postupak nastao.

Čovek iz priče nije “zaradio” ogromnu količinu pozitivne energije zato što je izgledao impresivno ili imao ogromnu kuću i puno zlata.

Naprotiv.

Dobio ju je zato što je bio spreman da izgleda neimpresivno. Da mu bude neprijatno. Da bude viđen na način koji nije odgovarao slici koju je imao o sebi i najvažnije – uradio je to zato što je želeo da pomogne nekome kome je pomoć zaista bila potrebna. Ta spremnost stvorila je predivnu energiju koja je ostala prisutna dugo nakon što je sam događaj prošao.

Kada ovaj koncept počnete da primenjujete u svom životu, nešto će se u vama promeniti. Omekšaćete, proširićete svoje vidike, rizikovaćete da budete pogrešno shvaćeni i da izgledate pomalo smešno.

A ako tim trenucima pristupite makar sa delićem hrabrosti koju je imao čovek iz ove priče, počećete da otkrivate jednu drugačiju vrstu ispunjenosti. Ispunjenost koja ne zavisi od potvrde drugih ljudi, već od usklađenosti sa nečim mnogo dubljim.

Zato, sledeći put kada osetite potrebu da se povučete, zaštitite svoj savršen društveni imidž ili izbegnete neprijatnost, zastanite i zapitajte se:

 

Da li štitim svoj ego ili stvaram priliku da nešto podelim sa svetom?

 

ZAPAMTITE: Vrata ka kvalitetnijem, ispunjenijem i srećnijem životu se kriju upravo unutar onoga od čega konstantno pokušavamo da pobegnemo.

 

S ljubavlju,

Ivana