DA LI IMALO UGAĐAŠ SEBI?

 

Udovoljavanje drugima je kao da sebi postavljaš krevet od trnja za dugu, mirnu noć.

 

Hajde da budemo iskreni.

Ti si „people pleaser“.

I ja sam.

I Opra, i Vučić i onaj momak iz susednog ulaza.

Svi smo u određenoj meri udovoljivači ljudima. I to je u redu. Želeti da budemo voljeni i prihvaćeni je prirodno kao i želja za hranom i skloništem. Nema ništa pogrešno u tome.

Ipak, kada pokušate da ugodite svima i stalno, onda nastaje problem. U stvari, više od problema, nastaje bolest. Harriet B. Braiker je to nazvala „bolešću udovoljavanja“.

Zašto?

Zato što želiš da se svima dopadneš i da te svi vole. Plašiš se neodobravanja. Plašiš se odbacivanja. Plašiš se da će, ako ne ispuniš zahteve ljudi oko tebe, oni prestati da te vole. Krajnji strah svih ljudi koji imaju problem da kažu NE, je da će umreti sami, gladni, promrzli ispod nekog mosta.

Čini se da je udovoljavanje svima najbolji odgovor ili siguran način da se izbegnu sukobi i konfrontacije u odnosima, bilo u porodici, sa prijateljima ili na poslu.

 

ALI NIJE!

 

Udovoljavanje drugima svoje loše strane zato što ovakvim ponašanjem dovodiš sebe u situaciju da ne govoriš šta misliš i ne dozvoljavaš sebi da budeš prava ti. 

I to je ok, ako se dešava sa vremena na vreme kao odgovor na „tešku situaciju“ koju treba rešiti. Ali, ako udovoljavaš drugima i živiš tako svakog dana, svakog meseca i svake godine, ma ceo život – postaješ osoba:

• Koja će uvek promeniti svoje planove zbog drugih.
• Koja će uvek preuzimati više posla i obaveza na sebe.
• Koja će ostajati do pola noći da završi sve što drugi nisu.
• Koja će uvek reći da, makar i na svoju štetu.
• Koja nikada ne kaže ne.

Znaš tačno kakav je to osećaj.

Sigurno si bila u situaciji u kojoj nisi mogla da živiš sa nečijim neodobravanjem. Možda sa svojim roditeljima, profesorima, prijateljicama pa čak i partnerima. I šta si onda radila? Provodila dane nervirajući se, praveći scenarije u svojoj glavi šta ćeš raditi ili šta ćeš reći i najgore od svega – oni svakako nisu bili 100 posto zadovoljni sa onim što si na kraju uradila.

I svaki put kada si tražila nečije odobrenje, mali komadić prave tebe je umro unutra. Dan za dan, godina za godinom i ovakvo ponašanje te vodi u bolest. Najčešće poremećaj štitne žlezde ali i mnoge druge.

Alternativa ti izgleda nemoguća.

Možda misliš da bi bila potpuna katastrofa kada bi počela da govoriš NE svima i svakome ko ti postavlja svoje zahteve Da bi se svet srušio ako svoje potrebe staviš ispred njihovih i ako se zauzmeš za sebe i naučiš da kažeš NE! Odbacili bi te sigurno! Došlo bi do svađa, prepirki, teških reči i velikih posledica. Odrekli bi te se. Ne, ne, prestati sa udovoljavanjem drugima nije lako.

Ako udovoljavaš svima, sama ova ideja je bila dovoljna da izazove napad panike.

 

 

UDOVOLJAVANJE DRUGIMA JE STRESNO

 

Ako si do sada bila bukvalno bolesna od konstantne anksioznosti i stresa oko toga šta da kažeš, uradiš i ko ćeš da budeš, moraš nešto da preduzmeš po tom pitanju. Kreni od razumevanja zašto je bolest zvana zadovoljavanje drugih preuzela ono što ti zaista jesi.

Razmisli logično. Nisu svi ljudi kao ti. Ako malo razmisliš primetićeš da ima i onih koji su potpuno imuni na udovoljavanje. Većina ljudi kojima stalno pokušavaš da ugodiš govore šta misle, rade šta žele, a ipak su voljeni, popularni u društvu pa čak i poštovani od strane drugih. I to ne uprkos tome što se zalažu za sebe, već naizgled baš zbog toga.

Savet broj jedan je da počneš da vodiš beleške o ponašanju nekoga ko je sjajan u zauzimanju za sebe. Šta ta osoba tačno radi? Kako odgovara na zahteve drugih? Kratko i jasno ili naširoko i nadugačko? Da li je direktna kada kaže NE ili pravi uvod, razradu i zaključak pa se potpuno upetlja u sve?

Kada počneš da primenjuješ odbijanje suvišnih zahteva u svom životu sigurno ti neće biti lako, i moraćeš stalno da podsećaš sebe da se ne vraćaš u stare obrasce ponašanja.

Ali… desiće se i jedna neverovatna stvar – neće biti mnogo svađa ili posledica tvog novog ponašanja. I neće te se ljudi odreći i neće prestati da te vole. U stvari, postaće ljubazniji, obzirniji, više će te voleti i poštovati nego ranije.

Iako je tvoja glava sada prepuna zastrašujućih misli kako će te svi osuđivati, kako će misliti da si sebična, kako će te ogovarati iza leđa i kako ćeš napraviti ogroman problem u svojim odnosima – to se prosto NEĆE dogoditi. Većina tvojih odnosa će postati skladnija.

Ali da se ne lažemo… verovatno će ova promena malo teže pasti tvojim najbližim ljudima. Porodici, deci i najboljim prijateljima. Verovatno će negodovati, napraviti po neku scenu (klinci će se bacakati po podu ako im ne oljuštiš jabuku, muž će se duriti jer mu nisi ispeglala košulju a mama će ti prebacivati što nisi umesto nje zakazala lekara…) ali ako istraješ u svojoj nameri svi će se vrlo brzo prilagoditi tvom novom ponašanju.

 

ZAŠTO? NEMAJU BAŠ NEKOG IZBORA

 

Hajde malo da popričamo o tome zašto pokušaj da udovoljiš svima u stvari ne funkcioniše.

Prvo, ako je udovoljavanje tvoj izazov ne privlačiš kvalitetne ljude u svoj život. Ako se ugledaš na osobe koje imaju snage da jasno kažu svoj stav to je sjajno. Ipak… ako to ne sprovodiš u svom životu vrlo brzo se tvoje divljenje pretvara u dodvoravanje. U njihovom društvu ćeš govoriti tiho, slagaćeš se sa onim što su rekli i uradili i nećeš im se protiviti. Oni će te gledati kao slabu osobu. Možda ne svesno i nikada to neće reći ali će njihove akcije prema tebi to jasno pokazivati.

Jaki ljudi traže jake ljude. Oni će uvek biti pristojni prema tebi ali će svoje prijatelje uvek birati negde drugde. I svoje poslovne partnere. I svoje ljubavnike.

Kada nisi u blizini takvih ljudi, osećaćeš se odbačeno i u tebe će se duboko usaditi sumnja u sebe, svoje sposobnosti i svoje kvalitete.

Ako tvoji najbliži ljudi ne spadaju u kategoriju jakih osoba nećeš biti motivisana da se promeniš, preduzmeš neku akciju ili zakoračiš u nepoznato. Ostaćeš osoba koja udovoljavanje smatra normalnim i koja je pod ogromnim pritiskom i stresom – stalno.

 

 

KO JE OVDE MANIPULATOR?

 

Isto tako, bićeš stalno ogorčena kada ti prijatelj ili kolega traže još jednu uslugu. Činiće ti se da svi manipulišu tobom i da iskorišćavaju tvoju dobrotu. To je vrlo bolan osećaj.

Ali znaš, kada logično sagledaš način na koji se drugi ophode prema tebi, shvatićeš da je poenta u načinu na koji se ti ophodiš prema njima. Ti si sama postavila pravila prema kojima se oni ponašaju u komunikaciji sa tobom. Ti im daješ dozvolu da konstantno nešto traže i zahtevaju. Ti si ta koja kaže: “Hej, tvoji zahtevi su apsolutno u redu, naravno da ću ih ispuniti makar pala u nesvest od umora” – udovoljavanje par ekselans.

U stvarnosti, ti si zapravo ta koja manipuliše.

Ako je udovoljavanje tvoj primarni jezik oni te smatraju manje pouzdanom osobom. Koliko god ovo kontradiktorno zvučalo, ljudi osete kada se neko ponaša suprotno svojoj pravoj prirodi i nesvesno im stavljaju etiketu nepouzdanosti. Možda izgleda kao samo mala bela laž kada laskaš nečijem egu, ali da li ti veruješ nekome ko ti govori samo ono što želiš da čuješ? Naravno da ne.

I ovde počinje vrzino kolo. Ljudi ti zalepe etiketu nepoverljivosti jer im stalno govoriš samo ono što žele da čuju, pa oklevaju da ti se povere. Dovodiš sebe u situaciju da nikada ne znaš šta oni zaista misle, što za posledicu ima da se osećaš malo i nevažno u ophođenju s njima.

Bez poverenja i intimnosti, veze umiru. Niko ne želi da bude intiman ili otvoren sa nekim ko krije svoja prava osećanja. I onda se ljutiš na njih. O da!

Ti se ljutiš na supruga što ti ne priča o svojim emocijama, ljutiš se na decu jer ti se ne poveravaju, pa čak i na prijateljicu koja ne priča o svojim najintimnijim mislima. Postaješ ogorčena.

ZAPAMTI: Pokušaj da se ugodi svima vezan je za strah od odbijanja i strah od neuspeha. Ali… najveći neuspeh u životu je ne biti svoj a najveće odbijanje u životu je odbacivanje sebe.

Pokušavajući da ugodiš svima, oba ova straha postaju stvarnost.

Obećaj sebi da ćeš početi već danas. Evo samo jednoj osobi nežno i ljubazno, reci NE. Kada prestaneš da tražiš odobravanje od drugih, shvatićeš da ti ono nikada nije ni bilo potrebno. Svetu nije potreban još jedan neiskreni people pleaser – svetu si potrebna prava ti – vođena udovoljavanjem sebi.

 

PRAKTIČNI SAVETI KAKO DA SE VRATIŠ SVOJOJ PRAVOJ PRIRODI

 

POSTAVI ZDRAVE GRANICE

Odluči šta jesi, a šta nisi voljna da radiš. Možda ćeš se u početku osećati neprijatno, ali važno je da saopštiš svoje granice ljudima oko sebe. Čak i kada ljudi pokušavaju da pomeraju tvoje granice, drži ih se i stalno se podsećaj zašto su ti te granice neophodne.

Na primer: ako se od tebe često traži da ostaneš do kasno na poslu, postavljanje zdrave granice bi moglo da zvuči nekako ovako: „Mogu da radim prekovremeno samo utorkom, ali ostale dane moram da odem na vreme.“

DAJ PRIORITET SVOJIM POTREBAMA

Odvoji vreme da shvatiš šta je tebi zaista važno. Ponekad, kada kažemo DA drugim ljudima, zapravo kažemo NE svojim potrebama. Zapitaj se šta ti želiš ili trebaš pre nego što automatski kažeš DA drugima.

Na primer: Ako voliš da slikaš, ali uvek odlažeš to da bi pomogla drugima, zakaži vreme za svoju umetnost i tretiraj to kao sastanak o kojem se ne može pregovarati. Kao da si zakazala pregled kod doktora kod kog moraš da odeš inače nećeš dobiti drugi termin naredna dva meseca. Kada tako postaviš stvari držaćeš ih se.

RECI NE KADA JE POTREBNO

Reći ne može biti osnažujuće i od suštinskog je značaja za tvoje blagostanje. U redu je da odbiješ zahtev ako nije u skladu sa tvojim prioritetima ili ako jednostavno nemaš vremena. Ovo postaje daleko lakše sa vežbom.

Probaj ovo: Ako te prijatelj zamoli da mu pomogneš oko nečega, a ti si već potpuno preopterećena, odgovori sa nečim tipa: „Žao mi je, ne mogu da se posvetim tome trenutno, jer moram da ispoštujem svoje rokove“.

VEŽBAJ SAMOSAOSEĆANJE

Budi ljubazna prema sebi i razgovaraj sa sobom jako nežno. Zameni stalnu samokritiku sa mislima podrške i razumevanja. Pa čak iako nekada posustaneš i udovoljavanje se ponovo pojavi, seti se da daješ sve od sebe, i to je dovoljno.

Na primer: Kada se osećaš loše zbog toga što nisi ispunila nečiji zahtev, podseti se da je u redu da brineš o sopstvenim potrebama i da ne moraš (i ne možeš) da udovoljiš svima.

POČNI SA MALIM PROMENAMA

Ako ti se u početku čini da je reći NE za sve i svašta preveliki zalogaj, počni sa manjim promenama. Postepeno gradi svoje samopouzdanje u izražavanju sopstvenih potreba i želja.

Možeš početi tako što ne odgovaraš odmah na nebitne zahteve, dajući sebi vremena da razmisliš da li zaista možeš ili želiš da ih uguraš u svoj dnevni raspored.

 

 

Jedini izlaz iz ovog stanja da postaneš svesna svog unutrašnjeg sveta, i da prepoznaš da si ti jedina osoba koju možeš da promeniš.

Dakle, postani samosvesna. Najveće promene počinju kada na sebe počneš da gledaš sa interesovanjem i poštovanjem, umesto sa osudom i poricanjem. Kada svoje misli i osećanja pozoveš u svest, imaš priliku da učiš od njih, umesto da nesvesno reaguješ na njih. Tako se povećavaš svoju svest o stvarnosti i tako postaješ spremna da se susretneš sa svojim ličnim istinama. Kroz konstantno udovoljavanje nećeš – sigurno.

Takođe vrlo je važno da shvatiš da udovoljavanje drugima radiš šteti tvojim odnosima, a ne pomaže. Vrlo je važno da postaneš spremna da preuzmeš odgovornost za svoje postupke i da budeš verna i dosledna svojim odlukama.

Iako su tvoje namere da svaki put oljuštiš koru sa jabuke, ispeglaš sav veš ili odeš u pola noći na aerodrom po prijateljicu dobre, one ti više štete nego koriste. Dete može samo da oljušti jabuku ili da je pojede sa korom. Veš može da sačeka. Prijateljica može da se vrati drugim prevozom kući da bi ti mogla da se odmoriš i napuniš baterije za sve što te čeka sledećeg dana. Nema potrebe da ti patiš ako postoji drugo, praktičnije rešenje.

I znaj, tvoja autentičnost je jako, jako, jako važna. Ne postoje dve iste osobe. Ne postoji niko kao ti. Niko nema tvoje talente, darove, sposobnosti i interesovanja. Ako ih potiskuješ zato što od previše samo nametnutih obaveza ne možeš da podigneš glavu – svet jako gubi.

Prirodna je stvar da se svako od nas ponaša, izražava i živi život u skladu sa unutrašnjim darovima. Kada se povežeš sa onim ko ti zaista jesi, šta ceniš u životu i šta te raduje, život postaje mnogo lepše mesto i tebi i svima oko tebe – pogotovo tvojim najmilijima.

Izbegavanje sukoba i problema ne podstiče rast. Kada se problemi pojave u našim životima, skloni smo da reagujemo tako što ćemo odmah pokušati da ih se rešimo guranjem pod tepih. Isto to radimo i sa teškim osećanjima – udovoljavanje je pravi primer. 

 

PROBLEM JE ŠTO UNUTAR SEBE NEMAMO TEPIHE 

 

Sve što potisnemo je i dalje tu i samo čeka pogodan momenat da i izleti iz nas kao atomska bomba. Ugađanjem drugima na svoju štetu povređuješ sebe.

Dakle, nauči da upravljaš svojim osećanjima. Tačnije rečeno, nauči da ne reaguješ na svaku sitnicu nego da daješ adekvatan odgovor. Nemoj da deluješ impulsivno i instinktivno. Udahni i izdahni pre nego što nešto uradiš, kažeš ili odlučiš. Svet neće stati ako ti uzmeš pet sekundi za sebe i odlučiš da udovoljavanje nije više na vrhu tvoje liste prioriteta.

I znaš šta… prihvati sebe takvu kakva jesi. Ako si navikla da svima udovoljavaš kaži sebi ja sam takva. I onda opet udahni i izdahni i kaži sebi da to možeš da promeniš. Samoprihvatanje je proces koji se stalno razvija, a na svakom od nas je da taj proces pokrene. Ti si odgovorna za svoj život.

 

Tu sam ako poželiš da te neko kroz taj proces vodi. PIŠI MI.

 

S ljubavlju,

Ivana