Tokom 2020. godine, medijski naslovi su odjednom počeli da pričaju da postoji termin – toksična pozitivnost. Narednih nekoliko meseci se broj pretraga na guglu utrostručio. Otkud to da su ljudi odjednom počeli da obraćaju pažnju na ovaj fenomen?
O tome pričamo danas.
ŠTA JE TOKSIČNA POZITIVNOST?
Opisi variraju iako postoje neki zajednički elementi u svakoj definiciji. Toksična pozitivnost se javlja kada se od ohrabrujućih izjava očekuje da minimiziraju ili eliminišu bolne emocije, stvarajući pritisak da se bude nerealno optimističan bez razmatranja okolnosti situacije.
Ili, bolje rečeno toksična pozitivnost je čin izbegavanja, potiskivanja ili odbacivanja negativnih emocija ili iskustava. Ovo se može dešavati u obliku poricanja sopstvenih emocija ili kada neko drugi poriče vaše „teške“ emocije, insistirajući na pozitivnom razmišljanju.
Iako je, privremeno, ostavljanje teških emocija iza sebe ponekad neophodno, dugoročno poricanje negativnih osećanja je štetno jer može sprečiti ljude da procesuiraju svoje emocije i prevaziđu svoje probleme.
ŠTA JE TAKO LOŠE U POZITIVNOM RAZMIŠLJANJU?
U kognitivno bihejvioralnoj terapiji (CBT), promena naših obrazaca razmišljanja je važan deo lečenja depresije i anksioznosti. Ovo uključuje promenu načina razmišljanja, ispitivanje problema kroz različite uglove posmatranja, pa čak i pozitivno razmišljanje. U čemu je onda problem?
Pozitivno razmišljanje postaje toksična pozitivnost kada se od njega očekuje da nas oslobodi negativnih osećanja.
Naravno, svi želimo sreću – za sebe i svoje najmilije, ali očekivati da je jedini osećaj koji treba da imamo sreća je – najblaže rečeno nerealno.
Pozitivan pogled na život je dobar za vaše mentalno blagostanje[1]. Problem je u tome što život nije uvek pozitivan. Svi imamo bolne emocije i iskustva. Iako su često neprijatne, te emocije treba osetiti i otvoreno i iskreno se nositi sa njima da bi se postiglo prihvatanje i bolje psihičko zdravlje[2].
TOKSIČNA POZITIVNOST KROZ PRIMERE
Toksična pozitivnost može imati različite oblike i može se pojavljivati u najrazličitijim situacijama.
Kada se desi nešto loše, kao što je gubitak posla, ljudi uglavnom govore nešto tipa „samo ostani pozitivna“ ili „gledaj svetliju stranu, više nemaš onog nadrndanog šefa“. Iako takvi komentari često imaju za cilj da pokažemo da saosećamo sa osobom koja pati, oni, u stvari mogu da blokiraju sve što neko želi da kaže o onome što doživljava.
Nakon što dožive neku vrstu gubitka, ljudi takođe kažu da se „sve dešava sa razlogom“. Iako ljudi izgovaraju ovakve rečenice jer veruju da su utešne, ovo je takođe način da se izbegne bol druge osobe.
Kada nekome kažemo da smo razočarani ili tužni, ima jako, jako puno ljudi koji nam odbruse da je „sreća stvar izbora“. Ova izjava sugeriše da ako neko oseća negativne emocije, sam je kriv što nije „odabrao“ da bude srećan. Nije baš tako jednostavno.
Ponekad su ove izjave dobronamerne ali su loše sročene. U drugim slučajevima, ljudi možda ne znaju šta drugo da kažu i ne znaju kako da budu empatični. Dakle, važno je prepoznati da toksična pozitivnost može biti štetna.
TOKSIČNA POZITIVNOST VS OPTIMIZAM
Moguće je biti optimista kada nam se dogode teška iskustva i izazovi. Ali ljudima koji prolaze kroz traumu ne treba govoriti da ostanu pozitivni. Pogotovo ih ne treba osuđivati zato što nisu u stanju da gledaju stvar iz pozitivne perspektive. Da bi se traume iscelile ponekad su potrebni meseci posvećenog rada. Ništa ne ide preko noći.
ZAŠTO JE TOKSIČNA POZITIVNOST ŠTETNA?
Previše pozitivnosti je toksično jer može naškoditi ljudima koji prolaze kroz teška vremena. Umesto da podele istinske emocije koje doživljavaju i dobiju bezuslovnu podršku, ljudi koji su suočeni sa toksičnom pozitivnošću osećaju da su njihova osećanja odbačena, ignorisana ili potpuno poništena.
1. OSEĆANJE SRAMOTE
Toksična pozitivnost može dovesti do osećanja stida[3]. Ljudi pomisle da su emocije koje osećaju neprihvatljive, da sa njima nešto nije u redu zato što ih osećaju i da moraju da ih zakopaju da bi mogli da budu kao ostali. Kada neko pati, mora da zna da su njegove emocije validne i da mogu pronaći olakšanje i ljubav u svojim prijateljima i porodici.
2. OSEĆANJE KRIVICE
Biti toksično pozitivan izazva osećanje krivice[4]. Šalje poruku da ako ne pronađete način da se osećate pozitivno — čak i kada se suočite sa tragedijom — radite nešto pogrešno.
3. IZBEGAVANJE AUTENTIČNIH LJUDSKIH EMOCIJA
Toksična pozitivnost kod nekih ljudi funkcioniše kao mehanizam izbegavanja problema. Kada se ljudi ovako ponašaju, to im omogućava da zaobiđu emocionalne situacije zbog kojih se osećaju neprijatno. A onda, kada nam život stvarno donese probleme i kada smo zaista suočeni sa teškim emocijama, mi ih odbacujemo, poričemo i zakopavamo još dublje u sebe.
4. SPREČAVA RAST
Toksična pozitivnost nam omogućava da izbegnemo da osećamo stvari koje bi mogle biti bolne. Ali ovo nam uskraćuje mogućnost da se suočimo sa izazovnim osećanjima koja na kraju mogu dovesti do rasta i dubljeg uvida u to ko mi zaista jesmo.
U svom najboljem izdanju, toksične pozitivne izjave izgledaju kao banalne floskule koje oslobađaju osobu odgovornosti da se nosi sa osećanjima drugih ljudi. U najgorem slučaju, ovi komentari na kraju izazivaju osećaj stida i krivice kod ljudi koji se često suočavaju sa neverovatno teškim situacijama.
ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?
Zapamtite da je u redu ne biti u redu! Umesto da mislite da je pogrešno imati negativna osećanja, prihvatite da nije realno biti dobro sve vreme. Podsetite se da ako se neko trenutno ne oseća dobro, to je sasvim prihvatljivo.
Upravljajte svojim negativnim emocijama, ali ih nemojte poricati. Negativne emocije mogu izazvati stres kada se ne kontrolišu, međutim, one takođe mogu pružiti važne informacije koje mogu dovesti do korisnih promena u vašem životu.
Fokusirajte se na slušanje drugih i pokazivanje podrške.
Kada neko izrazi tešku emociju, nemojte ga zatvarati toksičnom pozitivnošću. Umesto toga, dajte im do znanja da je ono što osećaju normalno i da ste tu da slušate i pomognete ako možete.
Evo nekoliko primera:
Samo ostani pozitivan! – Slušam te.
Samo dobre vibracija te spašava! – Tu sam, bez obzira na sve.
Moglo je biti gore. – To zvuči jako teško.
Stvari se dešavaju sa razlogom. – Ponekad se loše stvari dešavaju. Kako mogu da ti pomognem?
Neuspeh nije opcija. – Neuspeh je sastavni deo života.
Biti srećan je izbor. – Tvoja osećanja su tvoja, zagrli ih prvo a onda ćemo poraditi na njima.
KAKO DA SE NOSITE SA TOKSIČNOM POZITIVNOŠĆU?
Ako neko koga poznajete ima tendenciju da odgovori na vaša negativna osećanja izjavama koje ne podržavaju ili ne potvrđuju vaše emocije evo kako da reagujete:
1. Budite realni u pogledu onoga što osećate. Kada se suočite sa teškom situacijom, normalno je da se osećate stresno, zabrinuto ili čak uplašeno. Ne očekujte previše od sebe. Vežbajte da brinete o sebi i radite na preduzimanju koraka koji vam mogu pomoći da poboljšate svoju situaciju.
2. Nemojte se plašiti da izazovete osobu koja je toksično pozitivna. Iako izazivanje ove vrste odgovora može biti neprijatno, suočavanje sa neprimerenim pristupom osobe pruža joj priliku da raste i da sama prihvati da ne nosi ružičaste naočare ceo svet.
3. Znajte da je u redu osećati više od jedne emocije. Ako se suočavate sa izazovom, moguće je da se osećate nervozno zbog budućnosti i da se u isto vreme, nadate da ćete uspeti. Vaše emocije mogu biti složene kao i sama situacija.
4. Potražite smisao iza onoga kroz šta prolazite. „Tragični optimizam“, ili traganje za smislom iza teških situacija, suprotno je toksičnoj pozitivnosti i, prema nekima, smatra se protivotrovom za toksičnu pozitivnost.
5. Praćenje „pozitivnih“ naloga na društvenim mrežama ponekad može poslužiti kao izvor inspiracije, ali obratite pažnju na to kako se osećate nakon što konzumirate takav sadržaj. Ako ostanete sa osećajem stida ili krivice, razmislite o ograničavanju vremena na društvenim mrežama.
6. Kada prolazite kroz nešto teško, razmislite o načinima da date važnost svojim emocijama na način koji je produktivan. Pišite dnevnik ili razgovarajte sa prijateljem koji vas razume. Istraživanja sugerišu da izražavanje onoga što osećate može pomoći u smanjenju intenziteta negativnih osećanja.
7. I na kraju – dozvolite sebi da osetite svoja osećanja. Osećanja su stvarna, validna i važna. Ona nam daju informacije i pomažu nam da vidimo stvari koje treba da se promene. Ovo ne znači nužno da treba da reagujete na svaku emociju koju osećate.
Zapamtite – Ponekad je važno da samo budete sa svojim osećanjima i date sebi vremena i prostora da obradite situaciju i prihvatite svoje emocije pre nego što preduzmete akciju.
S ljubavlju,
Ivana
[1] https://link.springer.com/article/10.1007/s10902-017-9934-2
[2] https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037%2Fpspp0000157
[3] https://mededpublish.org/articles/10-146
[4] https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/1754073917719327