ŠTA JE SAMOKRITIKA?

 

Reč kritika je sinonim za sud, mišljenje i procenu, nekoga ili nečega. Samokritika znači da sve ovo usmeravate ka sebi.

Poreklo samokritike je u našim ranim odnosima u detinjstvu. Sklonost ka samokritici može biti rezultat:

 

✅ Strogih roditelja
✅ Pritiska vršnjaka u školi
✅ Zahtevnih nastavnika ili šefova
✅ Učestvovanja u takmičarskim sportovima

 

Ona takođe, može proisteći iz vašeg naučenog ponašanja. Na primer, težnja za akademskom izvrsnošću ili opsednutost o tome koliko ste pametni su možda doveli do stvaranja nemilosrdnog unutrašnjeg kritičara. On može opteretiti vaše mentalno zdravlje i uticati na dobrobit.

Pomaže ako na svoju samokritičnost ne gledate kao na osobinu ličnosti, bez obzira na to kako je počela. Niste definisani načinom na koji se ponašate prema sebi. I vaš identitet ne bi trebalo da zavisi od vašeg unutrašnjeg dijaloga sa samim sobom iako je teško otresti svoje samokritične misli. Potrebno je mnogo rada i ponekad ne možete sve sami. Zato sam ja tu.

Samokritika, ili izraz „Unutrašnji kritičar“ je izraz za glas u glavama mnogih ljudi, koji im govori da nisu dovoljno dobri ili glas koji je kritičan prema njihovim mislima, ponašanju ili emocijama. Glas koji po ceo dan, neprestalno blebeće i nikada se ne gasi.

Na primer, kada pogrešite, vaš unutrašnji kritičar se momentalno upali i kaže: „Trebala sam ovo mnogo bolje da uradim“ ili „Ja sam tako glupava“ ili „Ja ovo nikada neću naučiti“… To je samokritika.

Ove negativne misli i samokritika mogu biti izuzetno bolni, sa njima se teško nosimo i mogu nam smanjiti samopouzdanje i veru u budućnost. Pričali smo o svemu tome u prošlonedeljnom tekstu a danas nastavljamo priču.

 

Kod nekih pojedinaca samokritika ima veliku moć i prouzrokuje ogromne količine stida, sramote ili osećaja da su uradili nešto pogrešno.

 

Ako vaše misli uzrokuju da osećate samoprezir, nisko samopoštovanje, sumnju u sebe, strah od budućnosti ili velike količine stresa, možda ćete imati koristi od sledeća četiri koraka koji opisuju kako da smanjite jačinu ovog kritičkog glasa u svojoj glavi. Takođe ovi alati vas podstiču da preuzmete kontrolu nad tim kako razmišljate o sebi.

Idemo!

 

 

SAMOKRITIKA I NJENE POSLEDICE

 

Koje su posledice samokritičnosti? Zapravo brojne jer samokritika dovodi do mnogih negativnih posledica. Samokritični pojedinci, na primer:

 

✅ Svakodnevno doživljavaju manje pozitivnih a više negativnih emocija,
✅ Veća je verovatnoća da će postati depresivni i da će razviti razne druge oblike mentalnih bolesti kao što su poremećaji u ishrani i poremećaji anksioznosti i
✅ Nose sa problemima u svom životu na izbegavajući, manje produktivan način (na primer, izolovanjem od drugih kada su uznemireni umesto da traže podršku).

 

Pretpostavimo da je vaša samokritika toliko uznapredovala da ponekad mislite da ne čujete ništa drugo osim nje. Toliko je glasna da potpuno urušava vaše samopoštovanje, samopouzdanje, motivaciju ili izaziva ogromne količine sumnje u sebe. U tom slučaju, možda ćete imati koristi od sledećeg pristupa:

 

KORAK 1: NEGUJTE SVEST O SVOJIM MISLIMA

 

Svest ima potencijal da stvori neverovatne promene.

Na primer, ako postanete svesni blebetanja vašeg unutrašnjeg kritičara i toga kako ovo blebetanje utiče na vas, to vam zaista može pomoći da promenite način na koji razmišljate o sebi jer tek kada nešto primetite možete na tome i da radite.

 

Kada se uhvatite da vrtite kritičke misli po glavi, zaustavite se, udahnite najdublje što možete i postavite sebi neko od pitanja:

Šta sam to upravo rekla sama sebi?

Kako se osećam zbog toga?

Da li bih ove reči rekla nekome koga volim i do koga mi je stalo?

Ova pitanja vam pomažu da osvestite svog unutrašnjeg kritičara. Kada postanemo svesni svojih misli mi na njih možemo da utičemo i da počnemo da ih menjamo.

 

Brojna istraživanja sugerišu da kada postanemo svesni svojih misli možemo sebe dovesti do promene ponašanja i reprogramiranja uma. Ako ih nismo svesni nemamo sa čime da radimo. Prosto je. Samokritika se mora staviti pod kontrolu.

Za većinu ljudi, zapisivanje odgovora na pitanja koja sam vam dala gore je fenomenalan način da se uspori unutrašnji kritičar i da se polako počnu potkopavati temelji njegovog postojanja.

 

 

KORAK 2: ZAUSTAVITE SE KADA PRIMETITE SVOG UNUTRAŠNJEG KRITIČARA

 

Kada osvestite momenat u kom vaš um divlja kako niste dovoljno dobri, kako niste uradili nešto što ste trebali, kako ćete zauvek biti debeli ili depresivni – prestanite da radite šta god ste radili u tom momentu.

Potrebno je promeniti aktivnost koja vas je dovela do ovih misli. Počnite da radite nešto potpuno drugo, tipa:

 

• Ustanite i prošetajte se,
• Trknite do toaleta i umijte se,
• Napravite 5 dubokih udaja i izdaha
• Izađite na terasu i slušajte zvukove oko sebe 30 sekundi
• Upalite svoju omiljenu pesmu i zaplešite…

 

Ove male, kratke akcije daju vašem mozgu dovoljno vremena da zaustaviti kritične misli čak i ako je to samo na nekoliko sekundi. Ukoliko ovu vežbu praktikujete dovoljno često, kritičke misli će sve duže i duže boraviti van vašeg uma i ređe će se vraćati.

Oštra samokritika ima tendenciju da negativno utiče na nervni sistem a učenje kako da ućutkate svog unutrašnjeg kritičara vam donosi olakšanje i opuštenije telo. Kada je naše telo opušteno tada se opušta i naš um.

Razmislite sada koje to aktivnosti vi možete da radite kada primetite da se pojavljuje unutrašnji kritičar. Podstičem vas da napravite dugačak spisak aktivnosti kako biste uvek bili sposobni da se setite bar dve-tri onda kada su vam najpotrebnije.

Možda možete, čak i da napravite spisak aktivnosti u zavisnosti od doba dana ili mesta na kome se nalazite. Nije sve jedno da li je jutro i na poslu ste, podne i trčite u parku ili večera sa prijateljima. Napravite spisak od barem 30 aktivnosti koje možete da uradite onog momenta kada uhvatite svoj um da brblja gluposti.

 

 

KORAK 3: SAMOKRITIKA SE MOŽE ZAMENITI POZITIVNIM MISLIMA

 

Nakon što uspemo da utišamo ili eliminišemo glas unutrašnjeg kritičara nekom neočekivanom akcijom iz koraka 2, našem umu treba dati NOVU temu kojom će se baviti. Ako ga samo ostavimo bez ičega o čemu treba da razmišlja, u roku od pet minuta će se unutrašnji kritičar probuditi i navaliti još jače.

Dakle, ubacite u svoj um novu, uzbudljivu i pozitivniju temu.

Nekim ljudima je ovaj korak izuzetno težak ali evo malog trika. 

Zamislite da vam u susret ide uplakano, tužno ili ljuto dete od 5 godina. Šta biste uradili? Prvo biste ga zagrlili, pitali biste ga šta se dogodilo, utešili bi ga, a onda bi dali sve od sebe da njegovu pažnju prebacite na nešto drugo. Ponudili biste mu novu igračku, šetnju po parku, sladoled ili čokoladicu. U stvari, vi biste promenili temu o kojoj um malog deteta razmišlja.

Isto to uradite sa sobom.

Ako imate osećaj da vam pozitivne misli ne daju rezultat, to je u redu. Umesto toga, možete pokušati da razmišljate o temi koja vas čini srećnijim i koja nije povezana sa kritičkim mislima koje ste imali do malopre.

 

Na primer, pretpostavimo da ste završili intervju za posao i primetili ste kritičke misli koje idu u smeru da ste sve zabrljali, da ste se zbunili ili rekli nešto u pogrešnom trenutku.

 

U tom slučaju počnite da razmišljate o nečemu smešnom što je vaš ljubimac ili vaše dete nedavno uradilo.

Setite se najbližeg rođendana drage osobe koji predstoji i krenite da razmišljate šta ćete joj pokloniti.

Prevrtite u svom umu kutiju sa začinima iz kuhinje i pokušajte da se setite koji začin vam je pri kraju.

Ili jednostavno zamislite neko mirno mesto koje vas ispunjava sigurnošću i u mislima s preselite u njega.

 

Ova vrsta vežbi ima za cilj da se vaš um, makar na kratko, odmori od vašeg unutrašnjeg kritičara dok se fokusirate na svoje ciljeve ili zadatke.

Nije poenta da doživotno izbegavamo svoje kritičko mišljenje. Kada se umirite, kada budete sami i kada budete sebi obezbedili 15 minuta mira i tišine – tada možete ponovo da pogledate problem da biste ga istražili i, ukoliko je potrebno naučili iz njega nešto više o sebi.

 

 

Ovo je ujedno i moj omiljeni metod. Prošli put sam vam ga ispričala ali podsećam vas na njega i danas.

Treba da znate da nam je unutrašnji kritičar svima potreban i koristan – ali ne stalno.

Ja sam preokrenula sam svog najvećeg neprijatelja u jednog od najvećih prijatelja jer se danas nađem sa svojim unutrašnjim kritičarem na kafici jednom u 6 meseci. Tada mu dozvolim mu da se raspriča, da me iskritikuje najgore i najsnažnije što može.

Zapišem sve to na papir, isplačem se nad svim svojim neuspesima i odem da spavam.

 

Kada se probudim, uz kaficu polako počnem da čitam sve što sam napisala i SAMA ODLUČIM gde je moj unutrašnji kritičar u pravu a gde nije.

 

Probajte ovu metodu. Možda će vam na početku biti potrebno da se suočite sa svojim kritičkim mislima češće ali što ih više budete posmatrali, sve više ćete shvatati da nemaju smisla, nemaju svrhu i većinom su potpuno beskorisne.

 

Ponekad, međutim, nisu. Ponekad naš unutrašnji kritičar ima pravo. Zato služi kafica sa njim – ponekad.

 

KORAK 4: PONAVLJAJTE PROCES

 

Umirivanje svog uma a pogotovo unutrašnjeg kritičara može potrajati. To je proces, kao i bilo koji drugi.

Možda ćete morati da vežbate i ponovite korake nekoliko puta pre nego što osetite da ste se pomerili sa mrtve tačke. Međutim, ako nastavite sa podizanjem svesti o svojim kritičnim mislima, dajući svom umu predah i uvođenjem pozitivnih misli, sigurno ćete tokom vremena uočiti značajne promene u svom razmišljanju, raspoloženju i životu.

 

Evo nekoliko saveta koji bi vam mogli olakšati praktikovanje ovih koraka:

✅ Ostavite sebi podsetnike tamo gde ih često možete videti (beleške na frižideru, u kupatilu, na lap topu ili podestite podsetnik na telefonu).

✅ Kada uspešno zaustavite ili utišate kritički glas, napravite malu proslavu – počastite se, zagrlite se ili samo osmehnite sebi u ogledalu.

✅ Vodite dnevnik o svom napretku ili osećanjima na kraju svakog dana i obratite pažnju na svaki mali uspeh koji ste postigli.

✅ Provedite više vremena sa ljudima koji vas inspirišu i pomažu vam da se osećate optimističnije.

✅ Čitajte knjige, slušajte podkaste ili gledajte videe koji su vam inspirativni.

 

Zapamtite: Većina ljudi s vremena na vreme ima negativne misli, ali imati snažnog unutrašnjeg kritičara može biti izuzetno stresno ako imate velika očekivanja od sebe i drugih. Ipak, gore navedeni koraci možda neće raditi za sve vas. Ako ispratite ove korake i ne vidite napredak, razmislite o tome da se obratite nekome za pomoć jer je problem možda dublji nego što ste mislili.

 

PIŠITE MI. Tu sam za sve.

 

S ljubavlju,

Ivana