KRATKA PRIČA O SRANJU

 

Jednog dana su bik i fazan bili u polju. Bik je pasao, a stari fazan je uklanjao krpelje sa njega – savršeno partnerstvo.

Pogledavši jedno ogromno drvo na ivici polja, fazan koji je već bio pred kraj svog života reče: „Avaj, nekada sam mogao da odletim do najviše grane ovog drveta. A sada u krilima nemam snage ni da stignem do prve grane.“

Bik nonšalantno reče: „Pojedi samo komadić moje balege svakog dana, pa da vidiš šta će se desiti. Za dve nedelje ćeš stići na vrh.“

Fazan reče: „Ma daj, ne lupetaj. Kakva je to besmislica?“

Bik reče: „Probaj pa ćeš videti. Celo čovečanstvo se služi sa time.“

Neodlučno i kolebljivo, fazan poče da kljuca. I gle, već prvog dana je stigao do prve grane.

Za dve nedelje je uzleteo do najviše grane. Smestio se tamo i počeo da uživa u vidiku.

Dok se klatio u svojoj stolici za ljuljanje, jedan stari seljak spazi debelog fazana na vrh drveta.

Izvadi svoju sačmaru i obori pticu dole.

 

KRATKA PRIČA I NJENO NARAVOUČENIJE:

Sranje te može dovesti do vrha ali te nikada tamo neće zadržati!

 

 

Dakle, ova kratka priča sugeriše da možete da se ubacite u kakve god loše akcije hoćete da biste postigli svoj cilj ali problem je što to ne traje dugo, ukoliko na svom unutrašnjem stanju niste radili sistematično i postupno.

Bilo koji spoljni faktor može da vam sruši uspeh koji je sagrađen na lošim temeljima (sranjima).

Oluja može da vam sruši drvo na novu kuću.

Šef može da vam da otkaz.

Partner da vas prevari.

Pa čak i da vas ne prevari, preteća mogućnost da će se to možda jednog dana dogoditi je pravo mučenje – često mnogo gore od same prevare.

Zato, sve dok je vaš unutrašnji život u ropstvu spoljnih situacija – strah od neizvesnosti će vas mučiti iznutra.

 

PA GDE JE ONDA IZLAZ IZ TOGA?

 

Izlaz je vrlo jednostavan – promena percepcije. 

Samo treba da uvidite da je vaš život skrojen od vaših reakcija na spoljne uticaje.

Tuga ili sreća, radost ili jad, teška muka ili ushićenje se događaju jedino unutar vas. Ova kratka priča to dokazuje.

Najčešća greška koju vidim kod svojih klijenata je u tome što ljudi uvek nastoje da se domognu radosti spolja. Možete da koristite spoljašnjost kao okidač ali prava stvar uvek dolazi iznutra.

Sve što vam se ikada dogodilo, doživeli ste upravo u sebi. Ako vam neko sada dodirne ruku, možete da mislite da osećate ruku te osobe, ali činjenica je da doživljavate samo senzacije u svojoj ruci.

Čitavo životno iskustvo je sadržano u vašim reakcijama i akcijama.

 

Ima li smisla onda ljutiti se? Ako se ti naljutiš, ljutnja postaje deo tebe.

Ima li smisla tugovati zbog postupaka drugih? Ko je taj koji tuguje?

Ima li smisla patiti ceo život zbog okolnosti iz detinjstva?

 

Postoji tehnologija za unutrašnje blagostanje – unutrašnji inženjering. 

Ukoliko postanete svesni svojih emocija, ukoliko radite sa njima i posložite ih tako da one rade za vas – život prestaje da bude ljuta borba protiv svih, prestajete da verujete u svoju tužnu sudbinu i prestajete da patite zbog prošlih događaja. Moja kratka priča je dokaz za to.

 

Sve što je potrebno je spremnost da se unutrašnjem prostoru posveti malo pažnje.

 

Ne tražite izlaz iz tuge. Ne tražite izlaz iz patnje. Postoji samo jedan izlaz – a on je ulaz unutar sebe.

Da je fazan malo razmislio pre nego što je krenuo da kljuca sranje, možda bi se još uvek zabavljao sa krpeljima na leđima bika.

 

Razmislite o tome.

 

Ako vam je potrebna pomoć da izvršite svoj unutrašnji inženjering PIŠITE MI. Tu sam za sve.

 

S ljubavlju,

Ivana