BEZUSLOVNA LJUBAV – MIT ILI ISTINA? 

 

Volim te bez obzira na sve.

Izluđuješ me.

________________________________________

To je tako pažljivo od tebe.

Kako si to mogao učiniti?

________________________________________

Želim da zauvek ostanem sa tobom.

Ne mogu ovo više da podnesem.

________________________________________

Želim da provodimo više vremena zajedno.

Treba mi prostora.

________________________________________

 

Koliko često si izgovorila ili čula ove fraze?

Koliko često si ih koristila u svojim vezama?

Ponekad misliš da je tvoj partner tako „težak“ za život a kada ti ta misao sevne u umu ne zapitaš se nešto mnogo važnije. Koliko sam ja teška za suživot?

„Relaciona ambivalentnost“ je iskustvo kontradiktornih misli i osećanja – ljubavi i mržnje, privlačnosti i gađenja, uzbuđenja i straha, prezira i zavisti – prema nekome sa kim si u vezi ili u nekom dubljem odnosu (roditelji, deca, prijatelji…). Zapravo, bezuslovna ljubav.

 

KADA DOŽIVLJAVAMO OVA OSEĆANJA?

 

Ovo osećanje doživljavaš sa svojim roditeljima, braćom i sestrama. Osećaš isprepletenost sa njima a ipak, postoje delovi tebe koji žele da se razdvoje, osamostale i odu. Nekada te majka toliko frustrira da osećaš da ćeš poludeti a opet, čim je nešto zaboli trčiš da je neguješ svojom ljubavlju i pažnjom.

Ova podvojena osećanja doživljavaš i sa svojom decom. Ona su bića koja te uče ljubavi koju nikada pre njih nisi poznavala, ali te uče i ogromnoj frustraciji koja može da te izbaci iz koloseka. Svaki dan.

Doživljavaš to i sa svojim prijateljima. Znaš onaj osećaj da nemaš više ništa što te veže za njih ali se osećaš obaveznom da ih pozoveš na svoje venčanje.

Ovaj osećaj podeljenosti doživljavaš i u ranim fazama zabavljanja, kada počne da se javlja osećaj da posvećenost partneru dolazi samo ako izgubiš neki deo sebe. Možda zaista želiš iskustvo međusobne ljubavi, podrške i sigurnosti, ali ne ako ti to oduzima tvoju slobodu.

To doživljavaš i u vezi koja ne ide u pravcu koji želiš, u kojoj se osećaš zaglavljeno i nesrećno. Tada se najčešće upustiš u podmuklu analizu prednosti i mana, neizbežno se pitajući da li bi mogla da nađeš boljeg partnera za sebe.

Doživljavaš to i u dugotrajnim vezama u kojima – suočena sa nizom iskustava od toksičnosti do dosade – možeš mučiti sebe pitanjem „Da li da ostanem ili da odem?“ Osećaš se zarobljena u vezi, ali ne želiš da izgubiš ono što si zajedno izgradila sa partnerom – dom, porodicu, mali univerzum koji ponekad deluje kao raj, a ponekad kao pakao.

Da li smo mi, ljudska biće, uopšte sposobni da prihvatimo termin bezuslovna ljubav? Možda…

 

 

AMBIVLENTNOST I BEZUSLOVNA LJUBAV

 

Ove oprečne misli i osećanja postoje u svakom odnosu. Ipak, najveći pritisak svi stavljamo na romantičnu ljubav.

Učeni smo da je ljubav bezuslovna, strast apsolutna i da bi pronalazak „onog, jednog, posebnog i samo našeg partnera“ trebalo da nas oslobodi svake sumnje.

Ali veze nikada nisu crno-bele. Bezuslovna ljubav nas uhvati na početku ali… do kada ona zaista traje?

Učili su nas da bi prava, romantična ljubav trebalo da nas preplavi osećajem sigurnosti i da apsolutno ne bi trebalo da imamo podeljena osećanja ili mišljenja oko nje. Ovo je potpuno, potpuno pogrešno učenje. Ambivalentnost je suštinska za sve naše odnose a pogotovo ljubavne.

Rečenica, „Dok nas smrt ne rastavi“ nije samo zavet, to je plan. Ali šta se dešava kada se planovi promene? Šta se dešava kada ne zadovoljavamo potrebe jedni drugih? Šta se dešava kada pravimo greške ili kada se osoba koju volimo ponaša na način koji ne možemo da tolerišemo?

A kada se veza zaprlja lažima, izdajom ili dvoličnošću? Odjednom se setimo da ljubav može da boli, i to duboko. A jedno od najizazovnijih iskustava ambivalencije je kada još uvek volimo osobu koja nas je duboko povredila. Da li je to bezuslovna ljubav ili ne?

 

 

Ambivalentnost je neprijatan osećaj. Prepun kontradikcija koji nas tera da sumnjamo u svoja osećanja i izbore.

Može nas navesti da mislimo da smo propali ili da ćemo, bez obzira na to kakvu odluku donesemo, zaista propasti. Na ovaj osećaj većina žena reaguje na tri načina:

 

Opcija 1: Odlaziš. Sečeš odnos u korenu i bežiš

– Prekidaš vezu koja ima previše uspona i padova.

– Kažeš tvojim narcisoidnim roditeljima da više neće biti u životima svojih unuka.

– Kažeš svom bratu i sestri da više nećeš podržavati njihove loše navike.

– Raskidaš dugogodišnja prijateljstva (slomljeno nam je srce jer mu se nije davalo dovoljno pažnje).

– Izgovaraš rečenicu „Nikada više“.

 

Opcija 2: Opravdavaš svoj ostanak iako osećaš da to nije u redu

Bilo da je to zato što misliš da ne zaslužuješ bolje, zato što se plašiš da budeš sama ili zato što osećaš da nemaš drugog izbora – za sve svoje odluke nalaziš opravdanje.

Sva ova bolna i komplikovana osećanja ponekad se kriju pod izjavom tipa „Ja njega bezuslovno volim“.

Lepo je reći „Volim te bezuslovno“, ali ljubav nije obaveza, ljubav je poklon. Kada ljubav postane prinuda, odnosno kada tvoj partner kaže nešto u stilu: „Da me voliš, prihvatila bi me u takvog kakav jesam“, ti zapravo doživljavaš izobličenje ljubavi.

A ponekad su to i situacije u kojima je nedostatak samopouzdanja prerušen u bezuslovnu ljubav prema osobi koja to ne zaslužuje.

 

Opcija 3: Prihvataš svoja oprečna osećanja

Igra toplo-hladno je, u stvari, prisutna u svakoj vezi a jedino se razlikuje u kolikoj meri si spremna da prihvatiš oprečna osećanja u sebi. U većini situacija, mirenje sa promenjivim osećanjima prema voljenoj osobi je oblik radikalnog prihvatanja.

Ova opcija je ujedno i najteža jer traži od tebe da sedneš sa osećajem ambivalentnosti neko vreme i da mu se prepustiš.

Potrebno je da prestaneš da pokušavaš da opravdavaš i svoje i postupke partnera. Potrebno je da prestaneš da pregovaraš i razgovaraš o uslovima veze u kojoj si.

Potrebno je da samo sediš u miru sa svojim osećanjima.

 

 

Možeš li prihvatiti činjenicu da je moguće u potpunosti  voleti nekoga, a da ne moraš da voliš svaki njegov deo?

 

Ako je odgovor potvrdan, postavila si mnogo realnije očekivanje od romantične ljubavi i važnih odnosa u svom životu. Ponekad je zdravo dozvoliti sebi da zaista ne voliš osobu koju voliš.

Zapamti da je to samo osećanje koje će proći.

Razmisli o ovome: možda najviši oblik ljubavi nije bezuslovan.

Možda je bliže opisu koji je dao Terrence Real kada je govorio o tome šta je samopoštovanje. Prema njemu, to je naša sposobnost da sebe vidimo kao potpuno nesavršene ali da se volimo i poštujemo sa svim svojim nedostacima.

 

Postavlja se pitanje, možeš li to učiniti i za svoje odnose? Ako je odgovor da – bezuslovna ljubav je ono što živiš.

 

S ljubavlju,

Ivana