HAJDE DA PRIČAMO O…

ANKSIOZNOST

 

Svi patimo od nje, baš svi. Ponekad toga nismo ni svesni ali ponekad nam je jasno kao dan. Znate da svesni um stvara većinu naših problema ali možda ne znate da nesvesni um može da počisti nered koji je svesni um napravio i to vrlo brzo!

Naučnici kažu da se 70 procenata onoga o čemu brinemo nikada ne desi, a 30 procenata briga koje se i dese, ne dešavaju se na način na koji smo mislili da će se desiti.

Mark Tven je rekao “Moj život je bio pun strašnih stvari od kojih su mi se neke zaista i dogodile”. Razumete šta je hteo da kaže.

 

ANKSIOZNOST JE KOMBINACIJA VIŠE EMOCIJA

 

Anksioznost je poznato stanje koje svako doživljava s vremena na vreme. Ono uključuje kombinaciju osećanja kao što su strah, nemir i zabrinutost. Prate je fizičke senzacije kao što su lupanje srca, bol u grudima, grčevi u stomaku i kratak dah. Ali nije baš uvek i u svim situacijama tako.

Različiti ljudi različito reaguju na događaje u životu, kako po tome koliko anksioznosti osećaju tako i po svojim reakcijama na nju. Ako patite od visokog nivoa stresa tokom dužeg perioda, vrlo je verovatno da ćete razviti i fizičke bolesti povezane sa anksioznošću. Naravno, anksioznost može biti i potpuno iracionalna i kao takva je podloga za poremećaje mentalnog zdravlja.

Treba da znate da su odgovarajući nivoi anksioznosti i funkcionalni i poželjni. Potrebna vam je određena doza uzbuđenja da biste bili motivisani da rešite problem kada su stvari hitne i kada situacija od vas zahteva da reagujete. Samo u slučaju da anksioznost izmakne kontroli nastaju problemi!

 

 

ANKSKIOZNOST I NJENI SIMPTOMI

Telesni simptomi mogu uključivati drhtanje i/ili grčenje, osećaj treperenja u telu, bolove u leđima, glavobolju, veliku napetost u mišićima, plitak i brz udah, hiperventilaciju, osećaj velikog umora, osećaj trnjenja u rukama i nogama, otežano gutanje.

Kada se jave ove senzacije, to uglavnom znači da je došlo do hiperaktivnosti vegetativnog nervnog sistema pa prateći simptomi mogu biti potpuno bledo ili potpuno crveno lice, tahikardija, pojačano znojenje (pogotovo dlanova), hladne ruke, suva usta i dijareju ili učestalo mokrenje.

Ipak, nisu samo fizički simptomi oni koji se javljaju. Kada je naše telo pod velikim stresom javljaju se osećanja poput osećaja uplašenosti, nismo sposobni da se skoncentrišemo ni na jednostavne zadatke, imamo ogromnu tremu, želudac nam je zgrčen, imamo “knedlu” u grlu (ne možemo da jasno komuniciramo), drastično nam se smanjuje libido a nesanica postaje deo naše svakodnevnice.

 

ANKSIOZNOST I NJENE VRSTE

 

Postoje različite vrste anksioznosti pa hajde da popričamo malo o svakoj od njih.

– Napadi panike su obično iskustva koja se dogode jednom a koja uključuju intenzivne, kratke periode naglog straha koji može čak i da vas parališe. Mogu se javiti različiti simptomi kao što su otežano disanje, snažno lupanje srca, osećaj da ne možemo da se pomerimo i mučnina.

– Panični poremećaj je anksiozni poremećaj koji uključuje ponavljajuće, neočekivane napade panike, pa strah od sledećeg očekivanog napada sam po sebi izaziva anksioznost. Što ga više očekujemo anksioznost nas sve više obuzima.

– Opsesivne misli mogu uključivati ponavljajuću tendenciju da se zadržimo na ideji ili nizu povezanih ideja koje nam uzrokuju anksioznost. Negativne i opsesivne misli zaista mogu poremetiti način na koji funkcionišete i jako uticati na kvalitet vašeg života.

– Fobije uključuju snažan i stalan strah od objekta, situacije ili osobe. One mogu postati ometajuće i opsesivne za osobu koja ih doživljava. Ima ih jako, jako puno i ukoliko one ne ometaju vaš svakodnevni život sve je ok. Međutim, ako zbog neke fobije niste u stanju da se istuširate, izađete iz kuće ili odete na odmor morate se njom pozabaviti inače se vaš život pretvara u pravu pravcatu dramu u više činova.

– Stres podrazumeva fizičke i emocionalne reakcije koje su suprotne od opuštanja. Znate li da stres može biti rezultat i pozitivnih i negativnih događaja? Stresori, odnosno događaji koji izazivaju anksioznost – su veoma subjektivni. I rat i venčanje izazivaju stres, zapamite to.

– Nisko samopoštovanje se odnosi na negativan stav koji osoba ima o sebi. Vremenom, nisko samopoštovanje može imati štetne posledice po vaše fizičko i emocionalno zdravlje i izazivati anksioznost u mnogim oblastima u životu.

 

 

KAKO SE ANKSIOZNOST REŠAVA?

 

Za utehu, postoje veoma dobre tehnike koje daju rezultate u rešavanju anksioznosti. Sa izuzetkom ozbiljnih izazova sa mentalnim zdravljem, hipnoterapija može pomoći da se oslobodite anksioznosti i anksioznih poremećaja.

Hipnoterapeut može da pomogne vašem nesvesnom umu da se smiri i da pronađe nove metode za suočavanje sa trenutnim i budućim situacijama koje izazivaju nelagodu na različite načine, uključujući:

✅ Podizanje vašeg samopoštovanja i samopouzdanja

Nema ničega više ohrabrujućeg nego kada imate snage i tolerancije da na lep i jasan način kažete svoje mišljenje. Bilo šefu, bilo partneru ili prijateljima

✅ Identifikovanje tema ili obrazaca vaših briga kako biste ih dekonstruisali

Ako imate iracionalne strahove vi prosto niste sposobni da ih vidite kao nešto što nije „baš tako strašno“. Uz malu pomoć i promenu ugla posmatranja stvari, dolazite do razumevanja onoga što vas izbezumljuje i menjate ga u nešto mnogo prihvatljivije.

✅ Pronalaženje zdravog načina da se nosite sa opravdanom zabrinutošću

Možda ste zabrinuti za svoju bezbednost jer živite u opasnom komšiluku i to je opravdano. Kroz duboku relaksaciju možete pronaći praktične načine da podignete osećaj unutrašnje bezbednosti i prvobitni problem se rešava.

Možda ste zabrinuti zbog ishoda ispita na koji izlazite i to vas ometa da se skoncentrišete i date svoj maksimum na njemu. Jednostavnim tehnikama opuštanja postiže se smanjenje zabrinutosti i umanjuje anksioznost zbog budućeg događaja. Ne mali broj studenata je prošao kroz program Tačka moći i eno ih sa diplomama u rukama.

✅ Posmatrati budućeg sebe koji nema trenutne brige ili izazove.

U stanju opuštenosti tela i uma sjajno je vežbati svoje buduće postupke. Na ovaj način koristite svoju podsvest da naučite nove načine ponašanja i nove modele razmišljanja koji se, uz malo vežbe prelivaju u sadašnjost.

 

ZAPAMTITE: Hipnoterapeut nije tu da ukloni svu vašu anksioznost. On je tu da vam pomogne da se efikasnije nosite sa njom. Ovo uključuje učenje i savladavanje brojnih tehnika koje će vam pomoći u najrazličitijim situacijama u kojima nelagode, strah ili anksioznost mogu da se jave.

 

Ako su vam na pamet pali brojni izazovi iz ličnog života dok ste čitali ovaj post, slobodno mi PIŠITE o njima.

 

Šta vam izaziva anksioznost?

Kako ste se do sada borili sa time?

Da li ste pronašli neku metodu koja vam je ublažila ili eliminisala anksioznost?

 

Jako bih volela da čujem vaša iskustva! A i bacite pogled na program TAČKA MOĆI  i njegove benefite – iznenadićete se kako sa malo opuštanja i vežbanja budućih situacija možemo mnogo da postignemo. I da, za vežbu vam je potrebno svega dvadesetak minuta!

 

S ljubavlju,

Ivana